Kanali za odvodnjavanje važni za intenzivnu poljoprivredu

Prevencija poplava su izgradnja i čišćenje kanala za odvodnjavanje. Njihov značaj potvrđuje i najslabija kiša koja padne, posebno u Vojvodini. Pašnjak pored Žablja je pravi primer.

"Te kanale smo mi poljoprivrednici iz nemara ranijih godina, ali i sada, doveli u situaciju da nisu u funkciji, jer smo u njih bacali sve i svašta. Ne kažem da su drugi, nego svi zajedno", izjavio je Mile Zarin za RTS.

Funkcionalno 50% kanalske mreže

Rok za pročišćavanje kanala je pet do sedam godina.  U Vojvodini ima 20.000 kilometara kanala, a čiste se prema prioritetu. Procenjuje se da je, godišnje, za te radove potrebno izdvojiti 3,6 milijardi dinara.

"Ono što mi uspemo da obezbedimo kroz sredstva budžetskog Fonda za vode, to je trećina potrebnih sredstava. Kroz dodatne programe, preko zakupa državnog zemljišta, uspemo to još da podupremo sa oko 20 odsto, tako da je funkcionalnost kanalske mreže u svakom trenutku oko 50 odsto", kaže Slavko Vrmdžić, direktor JVP Vode Vojvodine.

Vodoprivredna preduzeća smatraju da bi lokalne samouprave morale ozbiljnije da se uključe u finansiranje čišćenja kanala.

Preduslov za poljoprivredu visokog intenziteta

Južno od Save i Dunava, u Vodoprivrednom centru Morava, održava se 750 kilometara kanalske mreže. Priprema se dokumentaciju za radove na području oko Požarevca, Čačka i Topole, na lokacijama koje su važne za ratare i voćare.

"Da bi poljoprivreda bila visokog intenziteta, mora prvo melioraciono da se uredi zemljište, da se urede kanali za odvodnjavanje, koji naravno u uslovima bez vode služe i kao kanali za navodnjavanje", izjavio je direktor Dragoljub Miljojković.

Foto: Jasna Bajšanski