Ko sve čeka kišu u Šumadiji?

Povrtari u Gruži su zasejali krompir, ali u ovim meterološkim uslovima teško da će doći do klijanja. Rajko Pantović iz sela Radmilović kaže da prolećna suša ne pogoduje ovoj povrtarskoj kulturi. Vlaga je, kaže on, duboko.

"Vlaga se sada nalazi u sloju od 20 centimetara, pa na dole. U površinsko sloju gde je seme krompira vlage nema. To je problem kod svih kultura, ne samo kod nas povrtara, već i kod ratara i voćara. Ako za neki dan ne padne neka ozbiljnija kiša moraćemo da polivamo, nema nam druge. U Šumadiji kuburimo sa tim agrometerološkim uslovima. Ili je premalo vode, ili je ima previše", kaže Rajko Pantović.

Bez kiše poslednjih mesec dana

Prolećna suša samo je dodatni problem kod povrtara iz Gruže koji imaju proizvodnju na otvorenom. Pantović kaže da je inače gajenje krompira na ovom podneblju teže nego u planinskim krajevima. Krompir je podložan virusima i plamenjači, a nedostatak padavina, samo je još jedna muka više. I trošak, naravno.  

Kiše nije bilo u poslednjih mesec dana. Voćari iz Topole takođe je čekaju. Kažu da ih je ovog proleća, bar za sada, zaobišao mraz, za razliku od kolega koji imaju zasade u nižim predelima gde je bilo izmrzavanja.

Izbegli mraz, čekaju padavine

Kažu da je sve krenulo kako treba, te da su prošli bez mrazeva, ali da im je kiša neophodna. "Ako u fazi precvetavanja ne bude kiše moraćemo da krenemo sa intenzivnim navodnjavanjem. U koštičavom voću, recimo kod trešnje, koja je već precvetala, ako za dan-dva ne bude ozbiljnijih padavina krećemo sa zalivanjem. To je novi trošak za sve nas", kaže Milan Arsenijević, voćar iz Vinče kod Topole.

Arsenijević gaji voće na 12 hektara. Ima zasade različite starosti, te dodaje da je za stare voćnjake, koji imaju dubok korenov sistem, situacija nešto bolja.

"Oni duže mogu da izdrže bez kiše. Ali topli vetar koji duva u vreme cvetanja utiče na oprašivanje, koje je slabije. A to će doneti i slabiji rod", dodaje Arsenijević.

Bez obzira na nedostatak padavina voćari moraju da primenjuju mere zaštite. Tako savetuje Verko Kačarević, zaštitar iz Topole.

"Konkretno kod jabuke mora da se radi zaštita i protiv pepelnice, i redovna zaštita od čađave krastavosti. Moramo ih preventivno pokriti da nas ne bi kiša iznenadila", kaže Verko Kačarević.

Ratari "dežuraju" na njivama

Ratari takođe gledaju  u nebo. I kada kiša povremeno orosi, vetar odmah osuši zemlju. Jesenas je ozimim usevima u Šumadiji zasejano tek oko trećine planiranih površina, odnosno oko 10.000 hektara. Ni to što je posejano trenutno nije u najboljem stanju.

"Usevi se ne razvijaju onako kako je očekivano. Nedostaje vlage. Površinski sloj gde je koren još uvek nije razvijen i sada trpi bez vode i hrane, bez obzira na prihranu. Kiša se očekuje i da azotna đubriva koja su bačena budu rastvorena", kaže Dobrivoje Popović, savetodavac za ratarstvo u PSSS Kragujevac.

Ne žuriti sa prolećnom setvom

Zbog suše trpi i prolećna setva. Popović kaže da je setva krmnog bilja jedva obavljena, zbog otežane pripreme zemljišta i da su ratari maltene dežurali na njivi čekajući povoljan trenutak. Slična je situacija za pripremom setve za suncokret i kukuruz. Stručnjaci savetuju da se odmah posle oranja obavi i drobljenje zemlje, kako bi se koliko-toliko sačuvala vlaga.

"Bolje sačekati nedelju ili dve i obaviti setvu kvalitetno, nego po svaku cenu sejati, pa rizikovati da polovina ne nikne", dodaje Popović.

Ove godine pod suncokretom i kukuruzom trebalo bi da bude oko 30.000 hektara u Šumadiji. To je više nego ranijih godina. Razlog je što su mnogi ratari prošle jeseni zbog nepovoljnih prilika odustali od ozimih i računali na kulture iz prolećne setve. Sada i za njih čekaju kišu.