Koje su prednosti upotrebe dronova u poljoprivredi?

Kažu kako je vojna tehnika i tehnologija uvek u razvoju 10-ak godina ispred nama dostupne, ali dronovi se i u poljoprivredi sve češče koriste i njihov razvoj treba pomno pratiti, jer su promene na njima vidljive "iz dana u dan" i konstantno se radi na njihovom istraživanju. Tako i Agrodron ima svoj razvojni put i već su došli do neke svoje treće generacije dronova koja se mnogo razlikuje od prethodnih.

Kako kaže sa Univerziteta Educons dr Miloš Rajković, savremena poljoprivredna proizvodnja ne može da se zamisli bez intenzivne upotrebe pesticida. Navodi i da trenutno imamo sve veće štete od insekata usled njihove migracije i prenošenja virusa. Biljni patogeni se sve teže kontrolišu, bakterijska oboljenja postaju sve veći problem, kao i nematode, a glodari i ptice prave takve štete da nemamo adekvatnih rešenja za suzbijanje.

"Pored svih benefita koe su pesticidi doneli imamo i ostatke njihove u zemljištu i podzemnim vodama, uticaj rezidua pesticida na mikrofloru zemljišta je sve više izražen i ispravnost mehanizacije takođe dovodi u problem efikasnost pesticida, kao i zaštitna oprema rukovaoca", navodi Rajković i dodaje da problemi nastaji i usled fitotoksičnosti, usled visokih temperatura ili ekstremnih padavina, usled zanošenja pesticida, odnosno drifta, kao i oštećenja useva usled rezidbe.

Cilj je, kako kaže, da se proizvodnja preorijentiše na manju upotrebu pesticida i da je plan da se do 2030. godine smanji količina njihovog korišćenja za 50 odsto.

Znanjem do drona treće generacije

Dronovi kao rešenje su već sada jako prisutni u poljoprivredi. Iz Asocijacije za bespilotne sisteme u poljoprivredi Momir Alvirović iznosi podatak da je u svetu u 2022. godini aktivno bilo 200.000 dronova od proizvožača sa kojim sarađuju.

"Prva generacija dronova je imala odrežene probleme, koje smo već u drugoj generaciji neutralisali vođenim radarima, preciznom pozicijom, automatizacijom leta, ali ono što je ostalo upitno je bio kvalitet tretmana i njegova ukupna efikasnost", kaže Alvirović i dodaje da su napravili korak unazad i krenuli da rešavaju strujanje vazduha, da bude predvidivo, ravnomerno i jasno usmereno, da njime možemo da manipulišemo i da taj naš "leteći atomizer" možemo da prilagođavamo promenom brzine, visine leta i drugim parametrima rada. Da imamo mogućnost da forsiramo vertikalnu penetraciju da probijamo lisnu masu, što je u voćarstvu značajno ili da imamo široku distribuciju, što je bitno u ratarstvu.

"Došli smo na kraju do toga da dronovi treće generacije zahvaljujući pažljivo profilisanoj vazdušnoj podršci sada mogu da obezbede predvidiv depozit za razliku od prethodnih koji su imali neravnomeran tretman. Sada imamo znanje i metode za testiranje kojima smo taj problem neutralisali", navodi on dodajući da su sada došli do prave mašine koja radi u realnim uslovima i koja može da opsluži u ratarstvu stotine hektara na dan.

Tako je kroz ovu generaciju smanjen drift, koriste se manje količine vode, moguće je raditi noću, što znači da je bezbednije za pčele, tretmani su precizniji, a treba napomenuti i da je manja izloženost radne snage pesticidima.

Rešenje nije u povećanju obima, već efikasnosti

Iz instituta Biosens Oskar Marko izneo je podatak da se u 21. veku povećala površina poljoprivrednog zemljišta za devet procenata, što je jednako zbiru površina Francuske, Nemačke i zemalja Beneluksa. Sa stanovišta stanja ekosistema i zdravlja biljaka ne treba da širimo proizvodnju, već po njegovim rečima, da povećavamo efikasnost. Zbog toga je važna preciznost i korišćenje svih mogućih dostupnih podataka.

"Kod same obrade slike koriste se sistemi veštačke inteligencije da se detektuju redovi u njivama, da se detektuje različite zone i da u skladu sa tim informacijama odredimo gde treba da proverimo useve, na kojim tačkama treba da uzorkujemo zemljište i kako uopšte da pristupimo sa agrotehničkim merama, sa kojima je svakako i prskanje dronom", kaže Marko i dodaje da se u poređenju slika iz satelita i onima iz drona primećuje da su ove iz drona puno bolje rezolucije.

Kvalitetnije tretiranje uz vazdušnu podršku

Uz ovakav dron treće generacije mouće je tretiranje useve i zasada iz niskog leta uz vazdušnu podršku i fino raspršivanje, precizno tretiranje i po teškom vremenu, ali isto tako nema ni oštećenja visokih i osetljivih useva.

Kako kaže dr Dragica Janković iz kompanije KITE d.o.o, dronovi su odlična pomoć, ali je bitno da se ide na njivu. Navodi da bez specifičnih znanja svih, i onih koji znaju o zemljištu i stručnjaka za mehanizaciju, i za zaštitu bilja - nećemo napraviti dobar posao za poljoprivredu.

Profesor sa poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Marko Kostić kaže da su dronovi, odnosno senzori koji se nalaze na njima jako bitni u povećanju broja informacija koji dolaze sa parcele. Takođe je naveo zanimljivost sa jednog ogleda, gde su umesto 200 do 400 litara, koliko se koristi u konvencionalnoj metodi, sa dronovima koristili i ispod 20 litara. Rezultati ogleda su bili očigledni, u korist dronova.

Pored toga je Kostić skrenuo pažnju i na negativne posledice drifta.

"Zanošenje finih čestica može stvoriti veliki problem kada se primenjuju herbicidi, zato što se u velikom broju slučajeva na komšijskoj njivi nalazi usev koji ne pripada istoj vrsti kao što je vaš, i onda može da se desi da usled drifta herbicid završi na tuđoj parceli", kaže Kostić i dodaje da dron sa vazdušnom podrškom formira određen procenat kapi koje su podložne zanošenju što je jedan od problema.