Kolika je stvarna cena čokolade? Potresna priča o trgovini decom u Africi

Koja je vaša omiljena poslastica? Moja je poslednjih četrdeset i kusur godina samo jedna. Žerbo kocke. Ali bakine. Prave ih sve žene u mojoj bližoj i daljoj porodici, ali bakine su bile najbolje. Ali znate kako je sa sećanjem i detinjstvom, možda nisu zaista bile toliko ukusne, koliko ima veze s nostalgijom, setom ili čime već.

Na primer, čokolade kojih se sećam iz detinjstva kao omiljenih, a koje još uvek postoje (puštam jednu gorku suzu za malom teglom Kinder lade), a koje sam probao decenijama kasnije, imale su, biću pristojan, pa reći - grozan ukus.

Nešto pod jelku

Ne znam da li ste i vi primetili da čokolade imaju čudan ukus poslednjih godina? Podelio sam to sa svojim bližnjima, ali su me svi u čudu gledali. Pa sam odlučio da isteram pravdu i otkrijem da li grešim. Ispostavilo se da ne. Naime, velikim korporacijama više nije isplativo da koriste tradicionalni kakao u istoj količini kao ranije, pa smanjuju udeo ili traže alternative.

Svetski je dan čokolade: Evo nekoliko činjenica o 'hrani bogova'

Isto tako, sve je veće interesovanje za zamenama: proizvodi bez kakaoa ili sa smanjenim udelom tog glavnog sastojka sve češće se oslanjaju na druga rešenja, poput biljnih ulja, raznih masnoća, zamena i raznih pseudosastojaka, kako bi zadržali utisak čokoladnog ukusa. Svakakvog sveta ima.

Neću ulaziti dublje u analizu koje korporacije ga izbacuju iz upotrebe, jer se nadam da će ovaj tekst možda biti sponzorisan. Naime, treba staviti svim sestrićima i bratancima nešto pod jelku. Pronađite se sami.

Dakle nije baš univerzalno da svi odustaju od kakaovca, a mi bismo navodno to trebali da prepoznamo po ceni. Pravi kakao, cena čokolade nenormalna. Jer su troškovi veliki. Ali možda da bolje pročitate deklaraciju. Naravno, ako joj verujete.

Gorka čokolada

Dokumentarni film "Tamna strana čokolade" (The Dark Side of Chocolate, 2010), reditelja Miki Mistratija i U. Roberta Romana, istražuje eksploataciju i trgovinu afričkom decom na plantažama kakaoa - praksu koja je i dalje bila prisutna gotovo deset godina nakon što je industrija obećala da će je ukinuti. Iako su najveće čokoladne kompanije 2001. potpisale Harkin–Engel protokol, sporazum kojim su se obavezale da okončaju dečji rad i trgovinu ljudima u proizvodnji kakaoa, film pokazuje da se obećanja nisu ostvarila.

Zapadna Afrika proizvodi otprilike dve trećine svetske proizvodnje kakaoa, što zemlje poput Obale Slonovače, Gane, Nigerije i Kameruna čini neizostavnima za globalnu proizvodnju čokolade. Više od 50 odsto svetskih zrna dolazi samo iz Obale Slonovače, a Gana isporučuje gotovo 20 odsto.

Dokumentarac počinje u Kelnu gde Mistrati razgovara s predstavnicima velikih proizvođača i pita ih da li su svesni prisutnosti dečjeg rada na plantažama kakaoa. Zatim se selimo u Mali gde pratimo kako se deca, kojoj se obećava plaćeni posao, odvode u gradove blizu granice, poput Zégoue. Tamo ih preuzima drugi trgovac i na motociklu ilegalno prevozi preko granice. Na odredištu ih potom preuzima treći muškarac, koji ih prodaje poljoprivrednicima za početnu cenu od oko 230 evra po detetu.

Deca, uzrasta od 10 do 15 godina, prisiljena su da rade teške i ponekad opasne poslove. Često su pretučena, a prema rečima naratora filma, većina nikada ne dobije platu. Narator dalje tvrdi da većina ostaje na plantaži do smrti, i nikada više ne vide svoju porodicu. Ipak, u filmu za to zapravo nema dokaza - autori su očigledno odlučili da začine priču dodatnom tragedijom, kao da sama trgovina decom nije dovoljno užasna.

Stvari idu na bolje?

Ali stvari su se poslednjih godina promenile, barem tako tvrdi Međunarodna inicijativa za kakao (International Cocoa Initiative- ICI), vodeća organizacija koja prati i pokušava da eliminiše rad dece u proizvodnji kakaoa. Njihovi sistemi za praćenje i remedijaciju (CLMRS) danas obuhvataju oko 1,17 miliona domaćinstava u zapadnoj Africi, pružajući podršku za više od 970.000 dece, a intervencije su dovele do toga da oko 44 odsto identifikovane dece privremeno ili trajno prestane da radi na plantažama.

Film o ljubavi prema jednoj od omiljenih namirnica na svetu - siru

U 2024. potpisan je i novi Okvir delovanja (Framework of Action), zajednički sporazum vlada, industrije i međunarodnih organizacija, koji potvrđuje da je problem institucionalno priznat i da se nadzor sistemski pojačava. Uprkos svemu, još uvek oko 1,56 miliona dece radi u uzgoju kakaoa u Obali Slonovače i Gani, dok je ICI u svom ranijem izveštaju od pre sedam godina naveo da je u opasnim radovima učestvovalo oko 1,48 miliona dece.

Ako uporedite, brojka je narasla. Svaki dodatni komentar je suvišan.