Kraj nezakonitom prisvajanju obradivih površina?

Evropska komisija je protekle nedelje na podsticaj zastupnika u Evropskom parlamentu iz Odbora za poljoprivredu i ruralni razvoj donela smernice za pomoć državama članicama pri zaštiti prodaje poljoprivrednoga zemljišta od prekomerne spekulacije cenama i koncentracije vlasništva.

Naime, Evropski parlament je u martu ove godine uputio zahtev Evropskoj komisiji za uspostavljanje jasnih i sveobuhvatnih kriterijuma za regulisanje trgovine poljoprivrednim zemljištem, kako bi se osigurala jednaka pravila u skladu sa evropskim zakonodavstvom.

Studija Evropskoga parlamenta o razmerama nezakonitog prisvajanja obradivih površina u EU pokazala je kako je prisutan fenomen koncentracije poljoprivrednog zemljišta u rukama malog broja vlasnika, te kupovine zemljišta od strane investicionih, penzionih i drugih fondova, kao i banaka, posebno u istočnom delu Evrope.

Smernice u skladu sa Sudom Evropske unije

Komisija u svojim smernicama napominje da države članice imaju pravo da ograniče prodaju poljoprivrednog zemljišta, kako bi očuvale poljoprivrednu zajednicu i unapređivale održivu poljoprivredu, ali to treba da bude u skladu sa zakonodavstvom EU, posebno onim koji se odnosi na pravila o slobodnom kretanju kapitala.

Smernice su u skladu sa praksom Suda Evropske unije, pri čemu je pitanje regulacije prodaje zemljišta u nadležnosti država članica. Prema pojašnjenju toga Suda, određena ograničenja prihvatljiva su pod određenim uslovima: prethodna odobrenja nacionalnih tela za sticanje zemljišta; ograničenja veličine zemljišta koja se stiče; prava prvenstva koja određenim kategorijama kupaca omogućuju kupovinu poljoprivrednog zemljišta pre nego što se proda drugima, intervencija države u cene. Kupci koji uživaju ta prava mogu uključivati ​​poljoprivrednike, komšije, suvlasnike i državu.

Ograničenja za kupovinu poljoprivrednog zemljišta

Međutim, zakonodavstvo EU ne dopušta diskriminatorna ograničenja poput opštih uslova stanovanja u određenoj državi kao preduslov za sticanje vlasništva nad zemljištem. Jednako su tako nezakonita i ograničenja na nesrazmerna prekogranična ulaganja. Na temelju sudske prakse, naročito je nesrazmerno zabranjivati kompanijama kupovinu, kao i zahtevati bavljenje poljoprivredom kao preduslov za kupovinu.

Poljoprivredno je zemljište retka i posebna imovina, koja zaslužuje posebnu zaštitu, pa su neke države članice nametnule ograničenja za njegovu kupovinu. U maju 2016. godine Evropska komisija je od Bugarske, Mađarske, Litvanije, Letonije i Slovačke zatražila usklađivanje propisa sa evropskima, jer su odredbe njihovih zakona, koje su ograničavale pojedince ili kompanije pri kupovini zemljišta, smatrane diskriminatornima. Hrvatska ima prelazno razdoblje od sedam godina u kojem je zabranjeno prodavati poljoprivredno zemljište strancima.

Foto: dolgachov / Bigstock