Lastin rep i prugasto jedarce - ugroženi leptiri sličnog izgleda

Leptiri su izuzetno osetljivi insekti, koji vrlo brzo reaguju na nepovoljne promene u ekosistemu. Pripadaju grupi insekata (Insecta) i jedinstveni su jer su im svi delovi tela prekriveni hiljadama sitnih ljuski. Uloga leptira u prirodi je višestruka jer u svim svojim razvojnim stadijumima doprinose ravnoteži ekoloških sistema zato što jedu, oprašuju i budu pojedeni.

Lastin rep (Papilio machaon L.) i prugasto jedarce (Iphiclides podalirius L.) lako su uočljivi dnevni leptiri koji pripadaju porodici tzv. jedrilaca (Papilionidae). Na prvi pogled vrlo su slični zbog osnovne žute boje i raspona krila do osam centimetara. Na prednjim krilima lastin rep ima crne pege, crna rebra i crne ivice, a na stražnjim krilima crvene pege u obliku oka koje su oivičenim plavkastim rubom i kratki repić. Leptir prugasto jedarce na prednjim krilima ima poprečne crne pruge, a na stražnjim krilima uz unutrašnju ivicu, crvenu pegu u obliku oka dok uz spoljnje ivice ima plave pege u obliku polumeseca.

Ženke oba leptira obično pojedinačno ležu jajašca na gornjoj strani listova šljive (Prunus), na trnini (Prunus spinosa), oskoruši (Sorbus domestica), crnoj zovi (Sambucus nigra) i glogu (Crataegus). Jajašca su žućkastozelena, sitna, okrugla i glatke površine.

Gusenice lastinog repa duge su oko četiri centimetra, zelene sa crnim pojasevima i crvenim tačkama dok su gusenice prugastog jedarca u početku tamne, a kasnije postanu zelene sa svetlim leđnim prugama. U prirodi se mogu naći od maja do septembra. Kad se gusenica oseti ugroženom i uznemirenom tada iz čeonih delova na glavi izvlači žlezde sa jakim mirisom mošusa. Prezimljava u stadijumu lutke koja je leti zelene, a zimi smeđe boje.

Zbog svoje retkosti ovi leptiri smatraju se ugroženim vrstama i zakonom su zaštićeni u Evropi. Iako su neke vlasti upozoravale na status “ranjiv“ još uvek se ne nalaze na crvenoj listi ugroženih vrsta.

Autor: Katarina Šostarec, magistar agronomije, Ministarstvo poljoprivrede