Ljubavna priča o pivu i zanesenjacima koji ga prave

U australijskoj komediji Mladi Ajnštajn (1988), slavni fizičar prikazan je kao mladi Tasmanijac čiji otac otkriva staru porodičnu tajnu o dedinoj skrivenoj laboratoriji u kojoj je bezuspešno pokušavao da napravi pivo bogatije penom. Albert shvata da je za to potrebna velika energija koju bi mogao dobiti cepanjem "pivskih atoma".

Ali, priča o pivu stara je valjda koliko i sama naša istorija. Prvi pisani spomeni pronađeni su još oko 5.000. p.n.e., kao deo dnevne plate radnika u hramu Ereh u Mesopotamiji, današnjem Iraku. Fizički dokazi datiraju oko 3.500. p.n.e. i otkriveni su u ostacima vrča pronađenog u Godin Tepeu u Iranu 1973. godine tokom ekspedicije Kraljevskog muzeja Ontarija.

Voda, slad i hmelj

Pre nekih desetak, možda i više godina, moji prijatelji odlučili su da počnu da kuvaju pivo. Moje prvobitne zajedljive šale o tome kako su pronašli idealni hobi za beg od kuće, brzo su ućutkane kada su me iznenadili nektarom koje je potpuno promenilo moje čulne kvržice. Da ne dužim, samo ću reći - Nelson Sauvin hmelj. Glavna zvezda brojnih zabava.

Dobro pivo ima samo tri sastojka, kaže jedan od junaka dokumentarnog filma austrijskog reditelja Fridriha Mozera "Beer! A Love Story": znanje, iskustvo i kreativnost. Zvuči pretenciozno, zar ne?

Na početku putovanja mojih prijatelja u svet krafta, naslušao sam se priča, toliko priča da bi mogao napisati poduži vodič, kako se pivo sastoji od tri sasvim drugačija sastojka: vode, slada i hmelja.

Dugo vremena ovo piće je nosilo pomalo nejasan, gotovo problematičan identitet. Smatralo ga se jednostavnim napitkom bez ikakve profinjenosti. A onda su se pojavile kraft pivare, pa je sve otišlo u drugu krajnost. Odjednom su svi postali samoproglašeni stručnjaci. Koji na baš svakom druženju pričaju o pranju kegova, bistroći vode ili savršenoj temperaturi fermentacije.

Upravo se oko te ideje razvija priča Mozerovog dokumentarca u kom isprepliće iskustva tridesetak protagonista iz različitih zemalja sveta pokušavajući da premosti razlike između evropske i američke tradicije te prikaže širok spektar stilova koji se danas stvaraju i obnavljaju širom planete.

Film je ovo koji donosi panoramski pogled na globalnu pivsku kulturu i ljude koji je oblikuju. Središnja ideja filma jeste da prikaže ovo piće kao kulturni fenomen, a ne samo proizvod. Priča se ne vrti oko jedne pivare ili jedne osobe, nego je struktuisana kao mozaik priča ljudi koji su mu posvetili svoj život.

Glavni protagonisti dokumentarca dolaze iz različitih krajeva sveta, od malih porodičnih pivara u Alpima do renomiranih američkih kraft proizvođača, a među njima su i članovi zadruga, tehnolozi, uzgajivači hmelja kao i brojni entuzijasti koji fanatično žive za svoj zanat.

Kolika je stvarna cena čokolade? Potresna priča o trgovini decom u Africi

Svako od njih donosi svoju perspektivu: nekima je ono deo nasleđene tradicije i porodičnog identiteta, drugima je prostor za umetničku slobodu i eksperimentiranje, dok trećima predstavlja svakodnevnu borbu malih proizvođača protiv velikih industrijskih sistema. Zajedno, oni stvaraju sliku raznolike, globalne zajednice povezane zajedničkom strašću prema jednom od najstarijih napitaka na svetu.

Više od običnog napitka

Neki kritičari tvrde da je film preromantiziran i da deluje kao promotivni prikaz kraft pivara, no sa druge strane, film i je zapravo o njima i prirodno je da ne pruža kritički pogled na sve aspekte sveta koji prikazuje. Za gledaoce koji traže spoj zanimljivih ljudskih priča, zanatske strasti i sjajnih vizuala, film nudi upravo to, dokumentarni dokaz da je pivo mnogo više od običnog napitka.

Interesantno, simpatično, sadržajno i privlačno ostvarenje koje uspeva da naglasiti kulturni i društveni značaj ovog pića. Film prikazuje strast ljudi koji stoje iza svakog gutljaja, podseća na tradiciju koja se proteže hiljadama godina, ali istovremeno donosi savremeni pogled na kraft pokret kao kreativnu, živu i globalnu zajednicu. I moram li vam reći da pripremite koje pivo dok ga budete gledali?