Pretraživanje tekstova
Ove godine je čovečanstvo iskoristilo sve obnovljive prirodne resurse na svetu jedan dan ranije u odnosu na prošlu godinu. Kako smanjiti ovaj dug?
Svetski dan ekološkog duga ove godine obeležavamo 1. avgusta.
Dakle, čovečanstvo je iskoristilo sve obnovljive prirodne resurse na svetu jedan dan ranije u odnosu na prošlu godinu, što znači da smo dug povećali.
Srbija je u dug ove godine ušla 23. maja. Kada je reč o zemljama u regionu, Slovenija prednjači sa datumom 25. aprila, dok su Bosna i Hercegovina u dug ušle 9. maja, Hrvatska 28.maja, Crna Gora 30. maja, Severna Makedonija 14. jula, dok će Albanija u dug ući tek 23. septembra.
"Sve raniji dolazak Dana ekološkog duga signal je za nužnim oprezom kako bismo očuvali bioraznolikost, a samim time i sebe same," rekla je direktorica komunikacija u WWF Adriji, Petra Boić Petrač.
Pomak je uzrokovan blagim padom emisije ugljen dioksida, koji je ipak nadoknađen smanjenim nivoom njegove apsorpcije u okeanima.
Globalni trend ekološkog duga se u poslednjoj deceniji stabilizovao, ali čovečanstvo i dalje zaostaje u trci.
Značajna poboljšanja možemo postići malim promenama u ponašanju, poput kupovine hrane od lokalnih proizvođača.
Takođe, mere koje se mogu preduzeti su održiva, konzervacijska obrada tla, rotacija useva kao i korišćenje pokrovnih useva. Rešenje je optimizovana upotreba vode uz pomoć sistema za navodnjavanje sa visokom efikasnošću i prikupljanja kišnice. Naravno, tu je i korišćenje stajskog đubriva kao i drugih prirodnih poboljšivača zemljišta.
Mere su i smanjenje upotrebe hemikalija, integrisana zaštita bilja pomoću prirodnih predatora, ali i organska proizvodnja. Potrebno je i povećati bioraznolikost, očuvati prirodne resurse, koristiti obnovljive izvore energije, kratke lance snabdevanja i druge održive metode.
Tagovi
Dan ekološkog duga Minus Petra Boić Petrač WWF Održiva poljoprivreda Ekološki dug Bioraznolikost
Autor
Više [+]
Magistar novinarstva s iskustvom rada u domaćim i stranim medijima, ljubitelj prirode.
Trenutno nema komentara. Budi prvi i komentariši!
Stršljenovi – prijetnja voću i ljudima, a evo kako ih možete uhvatiti Stršljenovi u ljetnom i jesenjem periodu postaju veliki problem u voćnjacima. Ovi snažni insekti privučeni su mirisom zrelog i oštećenog voća, pa tako često napadaju jabu... Više [+]
Stršljenovi – prijetnja voću i ljudima, a evo kako ih možete uhvatiti
Stršljenovi u ljetnom i jesenjem periodu postaju veliki problem u voćnjacima. Ovi snažni insekti privučeni su mirisom zrelog i oštećenog voća, pa tako često napadaju jabuke, kruške, šljive i drugo sezonsko voće. Plodove uništavaju snažnim čeljustima, ostavljajući ih neupotrebljivim, što voćarima nanosi značajne gubitke.
Osim štete u voćnjaku, stršljenovi su i ozbiljna opasnost za ljude. Njihov ubod može izazvati jaku bol, otok, alergijsku reakciju, a u težim slučajevima čak i životnu ugroženost. Za razliku od pčela, stršljen može ubosti više puta, pa susreti s njima nisu nimalo bezazleni.
Jednostavna zamka od plastične flaše
Srećom, postoji vrlo jednostavan način da se smanji njihov broj u voćnjaku – zamka od obične plastične flaše. Postupak je brz i ne zahtijeva posebne troškove:
Flašu prerežite nešto iznad pola.
Gornji dio okrenite naopako i vratite u donji dio, tako da otvor formira lijevak prema unutra.
Zamku okačite na stablo voćke ili postavite u blizini.
Kao mamac sipajte malo piva ili voćnog soka – najbolje rezultate daje pivo.
Privučeni mirisom, stršljenovi lako ulaze u zamku, ali put nazad ne mogu pronaći. Nakon samo nekoliko sati u njoj se može primijetiti veliki broj uhvaćenih insekata.
Efikasna i sigurna metoda
Ova metoda je jednostavna, jeftina i efikasna, a pri tome ne predstavlja nikakvu opasnost za ljude. Postavljanjem nekoliko ovakvih zamki voćari mogu značajno smanjiti broj stršljenova i sačuvati svoje voće, ali i sigurnost u voćnjaku.