Od njive do stola: Kulinarsko putovanje kroz kanadsku poljoprivredu

U dokumentarnom filmu "Pre tanjira" ("Before the Plate", 2018), jedan od najistaknutijih kanadskih šefova kuhinje Džon Horn kreće na zanimljivo putovanje farmama kako bi istražio podreklo svakog sastojka sa jednog tanjira hrane u njegovom restoranu Canoe, u gde radi kao glavni kuvar.

S obzirom da se restoran nalazi u centru Toronta na 54. spratu zgrade, Horn izlazi iz urbanog okruženja i odlazi na mesta gde se hrana proizvodi, kako bi bolje razumeo ceo proces od njive do stola.

Od njive do stola

Putovanje ga odvodi do farmera koji uzgajaju i proizvode te sastojke. Horn istražuje ključna pitanja koja se danas postavljaju pred poljoprivrednike.

Poput uticaja hormona i antibiotika u stočarstvu, važnosti pčela za oprašivanje, problema otpada hrane i gubitka resursa. Takođe promišlja o uticaju tehnologije, upotrebi pesticida i veštačkih đubriva, kao i o razlikama između industrijske i lokalne proizvodnje hrane.

Film prikazuje i izazove u vezi sa transportom hrane i percepcijom genetski modifikovanih organizama, nastojeći da pruži celovitu sliku modernog prehrambenog lanca.

Ovo su samo neke od tema kojima se bavi reditelj Sagi Kahane-Raport, ukratko sve što je potrebno kako bi se proizvela hrana u vremenu u kojem se poljoprivreda brzo menja.

Kahane-Raport autor je brojnih kratkih filmova, poput "Guion" (2018), koji prikazuje priču Guiona Bluforda, prvog Afroamerikanca u svemiru, kao i naučnofantastičnog kratkog filma "Beli zec" ("White Rabbit", 2017).

Horn uzima deset namirnica i prati njihov put od njive do stola, posećujući osam farmi. Tako pratimo put šargarepe iz Hillside Gardens u Holand Maršu, govedine iz VG Meats u okrugu Norfolk, paradajza iz Truly Green Farms ili kukuruza sa farme Amanda i Grant Craven. Svaka namirnica pokazuje raznolikost metoda proizvodnje hrane u kanadskoj poljoprivredi.

Film koristi nekonfliktan, ali angažiran ton; nema direktnog prozivanja krivaca, samo povremeno upiranje prstom gde bi trebali da pogledaju.

Film "Pre tanjira", napokon, nakon nekoliko identičnih naslova koje sam pogledao poslednjih meseci, ne nameće jednoznačna rešenja, ne propagira (ne)skrivenu agendu i ne poziva na temeljne promene u proizvodnji hrane.

Kroz razgovore sa stočarima, povrtarima, pčelarima i drugim farmerima, film otkriva da čak i Horn, iako profesionalni kuvar sa dugogodišnjim iskustvom u vrhunskim kuhinjama, nije bio svestan čitave složenosti sistema.

Horn, znatiželjan poput petogodišnjeg djeteta, iako zagovornik lokalne proizvodnje i upotrebe namirnica iz svog neposrednog okruženja, u filmu shvata da ni lokalna proizvodnja nije jednostavna, baš kao ni globalna distribucija hrane.

Možda je odglumljeno, jer ipak je ovo film, ali ako jeste, onda bi i glavni lik treba da dobije poneku nagradu.

Budućnost proizvodnje hrane

Film uspeva da balansira između kulinarske čarolije, ekološke stvarnosti i socijalnih implikacija prehrambenog sistema. Iako je to film o hrani i Horneovom putovanju, bavi se i pričama o pojedinačnim kanadskim poljoprivrednicima i problemima sa kojima se susreću.

Budući da prikazuje i velike i male farme, konvencionalne i organske, film je zapravo edukativne prirode, pokazujući svima nama s ove strane ekrana kako možemo biti informisani o hrani koju konzumiramo. Problem je što većina nas to ne radi.

Dokumentarac ne nudi lake odgovore i ponavljam, ne upire prstom, nego je pitak poput nedeljnih popodnevnih filmova na televiziji. Optimističan je kada govori o potencijalu i budućnosti proizvodnje hrane, gde tehnologija i inovacije mogu da doprinesu još boljoj efikasnosti i sigurnosti hrane.