Od uniforme do voćnjaka: Slađana je bivša oficirka policije, a sada peče rakiju i uživa u selu

"Ja sam diplomirani oficir policije na slobodi i poljoprivrednik u pokušaju" - ovako počinje svoju priču Slađana Arsenijević iz Beograda koja je sticajem okolnosti nedavno postala penzioner sa nepunih 40 godina. Dijagnoza kancera i želja za mirom i zdravijim načinom života vratili su ovu mladu ženu u zavičajno selo Ratari kraj Smederevske Palanke gde uživa u tišini netaknute prirode.

"Nakon što mi je uspostavljena dijagnoza kancera, odlučila sam da se zbog stresnih situacija ne vratim više poslu u MUP-u. U želji da sačuvam sebe i svoje zdravlje, ali i u dogovoru sa suprugom, rešili smo da obnovimo stare, osnujemo nove voćne zasade i posvetimo se životu na selu", kaže ona.

S obzirom na to da su Ratari njihovo zavičajno mesto, još 2015. godine podigli su zasad sa različitim voćnim vrstama, od kojih dominiraju višnje, trešnje, kruške, šljive i praske. Napravili su vikendicu, kupili nekoliko hektara zemlje u neposrednoj blizini i osnovali svoje Arsenijević gazdinstvo.

Povezanost i ljubav prema selu navodi Slađanu da od plodova šljiva napravi prvi džem koji prodaje putem društvenih mreža.

"Pre dve godine smo podigli zasad šljive na površini od 2,5 hektara, nekih 2.500 sadnica, a imamo u planu da zaokružimo čitav jedan proizvodni ciklus i ne zavisimo od cena i tržišta", ističe Arsenijevićeva, dodajući da voli da kaže: "Od sadnice do čašice".

Peče rakiju i pravi džem

Prilikom podizanja zasada pomogao im je diplomirani inženjer Radoslav Cetković čije savete i sugestije redovno primenjuju. Ne žele da proširuju zasade, ali rade na tome da završe započete radove na destileriji u kojoj će se praviti rakija, ne samo za sopstvene potrebe, već i za prodaju. Osim zasada šljive imaju i tridesetak ari vinograda, a od grožđa proizvode vino i rakiju za sopstveni užitak.

"Sama pečem rakiju, ja sam kazandžika", navodi ona kroz osmeh i dodaje da je prošle godine bila na obuci u destileriji "Njegomir i Keča", a već ove godine je samostalno ispekla prvi kazan.

Jako je, kaže, srećna zbog toga, a dodatno zadovoljstvo joj stvara čitanje knjige, tišina, kao i miris rakije koji dopire iz kazana. Ove godine je ispekla lozovaču i šljivovicu za potrebe porodice, ali svakako ima u planu da svoju rakiju ponudi i tržištu onda kada mlada šljiva bude u punom rodu.

"Mraz je ovog proleća odneo rod mnogim voćnim vrstama, između ostalog i kajsije. Nisam uspela da napravim džem", ističe ova vredna žena i dodaje da je ove godine ipak napravila džem i slatko od šljive, slatko od višanja, kao i slatko od divljih kupina za koje se uvek traži tegla više.

"Na privremenom radu u Beogradu"

S obzirom na to da je svaki dan na selu drugačiji i zavisi od smene godišnjih doba, Slađana ovih dana obilaze voćnjake, posmatra promene. Nedeljom lepi etikete na teglicama sa džemom i slatkom, i pakuje, kako bi ih u toku nedelje dostavila beogradskim kupcima. Takođe, na svom imanju gaji i povrtarske kulture kako bi porodica uvek imala zdrave obroke.

"Svaki slobodan trenutak provodim na selu, a često volim da kažem da smo na privremenom radu u Beogradu, jer je suprug poslom vezan za ovaj grad."

Jasna je i po pitanju planova za budućnost i kaže da bi najviše volela da sačuvaju mir i osmeh na licu.

"Neka šljiva dobro rodi, a mi ćemo se potruditi da završimo radove na destileriji kako bismo stvarali novu rakiju", zaključuje ona.