Ograda od pruća umetnost starih majstora

Dragoljub Milivojević, iz Kamenice, kod Užica jedan je od poslednjih majstora u zlatiborskom kraju, koji se bavi pletenjem starinske ograde od pruća, kakvom se od davnina ograđivala svaka seoska avlija.

Kako prenosi RTS, tim poslom su se pre njega bavili njegov otac, deda i pradeda, a kako kaže na pragu zime, u toku je takozvano "završno pretresanje ograde" na imanju Milivojevića.

Preko zime priprema - u proleće pletenje

Dragoljub objašnjava da se za jedan dan može napraviti najviše 10 metara ograde, jer je potrebna snaga da se pobije kolje, najpre upareno, da bi se ono kasnije lakše popletalo. Milojević napominje da poplet nije lak, dodajući da imamo prvi poplet, koji je malo tanji i on drži kolje, a nakon njega sledi drugi poplet, odnosno deblji prut koji svaki par kolja zavlači. Pruće se zatim plete i preko da ne može uvis da se podigne, pa postane tako tvrdo da ne može da se rasplete.

Prema njegovim rečima ogradu je najbolje praviti u proleće, a kolje za nju se prethodno pripremi tokom zime. Razlog za to je što se u proleće, tek isečeno pruće može najlakše savijati.

Vrba se nekad sadila najviše zbog ograda

Kada je reč o materijalu za ogradu, Milivojević ističe da je najbolje hrastovo ili bagremovo, zrelo drvo, zato što ono najduže traje i najsporije trune. Dobro je kako tvrdi, takođe, i smrekovo drvo i pruće od kleke, ali uprkos tome Dragoljub najviše koristi vrbovo pruće. Njegov brat Momir naglašava da su se vrbe ranije sadile da bi majstori imali pruće za ogradu. Nekada se kolje cepalo i tesalo, a danas se ono struže.

Ograda čuvala Srbiju od kuge

Etnolog Bosa Rosić objašnjava da je najstarija i najjeftinija ograda, za vreme vladavine Miloša Obrenovića, sačuvala Srbiju od kuge. Ona podseća na to da je knez Miloš naredio kuluk, da se od Uvca do Mokre Gore, od prošća napravi ograda visoka tri metra, da ne bi prolazili oni koji su zaraženi kugom.

Starinske ograde ponovo u modi

Dragoljub Milivojević ističe da je ograda od pruća najbolja i nadugotrajnija, ističući da je ona tvrđa čak i od žice. Kako napominje, posle dužeg zatišja, prošće se opet traži, a popletaji Milivojevića mogu da se prepoznaju od Muzeja Staro Selo u Sirogojnu, do ograđenih vikendica i restorana u zlatiborskom kraju.

Foto: Darko Ermenc / Flickr