Ombudsman za hranu i školske užine sa domaćih farmi. Šta donosi nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja?

Glavni cilj nove, desetogodišnje Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja koja će važiti do 2034. godine je obnova prehrambenog suvereniteta, rekla je za RTS autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, Tatjana Brankov.

Ekspertski nacrt uskoro će pred javnost, a predviđa novine kao što su su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemsku kontrola cena hrane, kao i veća izdvajanja za ruralni ravoj.

Brankov, inače profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici, rekla je da se u srpskoj poljoprivredi u narednom periodu može očekivati jačanje najslabijih karika - svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. Napomenula je da će Srbija raditi na obnavljanju prehrambenog suvereniteta podsticanjem inovacija, transfera znanja i ubrzanog usklađivanja sa evropskim agrarnim propisima. Možemo očekivati i promenu načina na koji se do sada subvencionisala poljoprivreda.

Povećanje izdvajanja za ruralni razvoj

Trenutno, rekla je ona, za direktna plaćanja izdvajamo 88 odsto agrarnog budžeta, a u investicije za rurali razvoj ulažemo svega nekoliko procenata.

"Strategija preporučuje povećanje izdvajanja za mere ruralnog razvoja. Budžet za 2025. godinu već je određen i tu ne može biti izmena, ali pošto smo u 2023. godini tek 3,6 odsto sredstava izdvojili za mere ruralnog razvoja, racionalno je očekivati da udeo tih mera dostigne 15 procenata u naredne tri godine", kaže Brankov za javni servis, dodajući da bi bilo idelano da do isteka ovog strateškog perioda mere ruralnog razvoja budu oko 30 procenata, kako je to i preporuka Evropske unije.

Napominje da strategija posebnu pažnju posvećuje mladima. Osmišljen je program za unapređenje prehrambenih navika dece i omladine kao i uvođenje zelenih stipendija.

Glamočić: Stabilizacija cena i zaštita domaće proizvodnje u narednim nedeljama

"Šema školskih užina je afirmativna mera kojom se poboljšavaju prehrambene navike kod školske dece i omladine putem plasiranja svežeg voća i povrća, mleka i mesa isključivo sa domaćih farmi u škole. Time će se smanjivati domaći viškovi hrane na tržištu."

Što se tiče zelenih stipendija, dodaje, ideja grupe eksperata koja je radila strategiju je da se očuva kontinuitet delatnosti na poljoprivrednom gazdinstvu.

“Da država kofinansira stipendiranje dece registrovanih poljoprivrednih proizvođača isključivo u oblastima veterine, agronomije, agroekologije i tome slično", kaže profesorka Brankov.

Institucija ombudsmana za hranu

Jedna od novina koje predviđa strategija je i institucija ombudsmana za hranu.

"Mi smo to predložili, videćemo da li će biti usvojeno posle komentara javnosti, ali ja sam veoma optimistična", kaže Brankov, navodeći primer susedne Hrvatske koja je primenila izraelski model kontrole cena.

"To znači da su marketi dužni da svakodnevno obaveštavaju građane o cenama i da istovremeno na etiketama iznose dopunske cene. Mađarska se isto tako bori, deo PDV-a vraća penzionerima koji su najugroženija grupa kada govorimo o cenama hrane. A ugroženi smo svi u Srbiji i tu definitivno treba da se uspostavi određena vrsta reda", ističe Brankov.

Napominje i da očekuje da će uskoro početi da radi laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka kao i da je novi kabinet sa ministrom Draganom Glamočićem na čelu ušao u proces ograničavanja uvoza, pre svega pooštravanjem propisa iz oblasti bezbednosti hrane.