Otišli smo u minus - već smo potrošili ovogodišnje Zemljine resurse

Zamislite sve resurse na Zemlji kao bankovni račun. Da li ste uspeli? E pa sve smo potrošili 29. jula i otišli u minus, piše CNN.

Naime, čovečanstvo je 29. jula službeno iskoristilo više ekoloških resursa nego što bi ih Zemlja mogla obnoviti do kraja ove godine. Takvo stanje ekološkog bankovnog računa ima i svoj službeni naziv - Dan ekološkog duga (Earth Overshoot Day, EOD).

Najraniji datum od kada postoji merenje

Organizacija Global Footprint Network, koja se bavi obračunom tog dana, upozorava kako čovečanstvo trenutno prirodne resurse troši 1,75 puta brže nego što ih naša planeta može obnoviti. To znači da trošimo više prirodnog kapitala nego što imamo, poput krčenja šuma i emitovanja ogromnih količina ugljen dioksida u atmosferu i time ugrožavamo upotrebu resursa u budućnosti.

U poslednjih 20 godina taj se datum pomerio za dva meseca, a 29. juli najraniji je datum od kada ovo merenje postoji. 

"Imamo samo jednu Zemlju. Ne možemo koristiti 1,75 puta više resursa bez destruktivnih posledica", rekao je Matis Vakernagel, osnivač Global Footprint Networka. 

Sjedinjene Američke Države - jedan od najvećih krivaca

Kada bi celokupno svetsko stanovništvo živelo kao Amerikanci, smatra Global Footprint Network, trebalo bi nam pet Zemalja da se ispune svi naši zahtevi. Ako bi svi živeli kao Francuzi ili Britanci, onda bi nam bila dovoljne tri naše planete, što je daleko od idealnog. 

Iako siromašnije zemlje prirodne resurse ne troše u tolikoj meri, one će biti te koje će platiti račune. Naime, istraživanja pokazuju da će klimatske promene drastičnije uticati na život u siromašnijim nego u bogatijim zemljama, kao što je SAD. 

Globalna zdravstvena opasnost

Organizacija je ove podatke objavila samo nekoliko meseci nakon izveštaja Ujedinjenih nacija, gde se spominje kako će ovaj tempo uništavanja prirodnih resursa ugroziti "ekološke temelje društva".

U izveštaju se navodi da će, ako se stvari ne promene, nastati globalna zdravstvena opasnost koja bi potencijalno dovela do miliona smrtnih slučajeva od zagađenja vazduha u Aziji, na Bliskom istoku i Africi i stvoriti infekcije otporne na lekove zbog zagađenja slatke vode.