Petina samozaposlenih u EU radi u poljoprivredi

U strategiji Evropa 2020. poduzetništvo i samozapošljavanje smatraju se presudnim za postizanje pametnog, održivog i uključivog rasta. Ona otvaraju nova radna mesta, pogoduju razvoju veština, te pružaju priliku nezaposlenima i osobama u nepovoljnom položaju za potpuno učestvovanje u društvu i ekonomiji.

Iako sam pojam podrazumeva veću autonomiju i fleksibilnost na radnom mestu, ponekad na takve osobe najviše mogu uticati ekonomske pojave i procesi, i to najčešće na negativan način kao što je za vreme pandemije.

Prema podacima Evrostata, u Evropskoj uniji se 2019. godine, 18 miliona ljudi (devet odsto od ukupno zaposlenih) u dobi od 20 do 64 godine odlučilo na samozapošljavanje. Gotovo petina njih radi u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (19 odsto), a slede ih trgovci na malo i veliko zajedno s automehaničarima (14 odsto), građevinci (11 odsto) te doktori kao i naučni stručnjaci (sedam  odsto). 

Najveću samozaposlenost beleži Grčka

Među državama članicama Evropske unije, Grčka je zabeležila najveći udeo zaposlenih na sopstevni račun (21 odsto ukupne zaposlenosti) u 2019. godini, a slede ju Italija (15 odsto), Poljska i Rumunija (obe po 14 odsto).

Suprotno tome, najnižu zaposlenost ove vrste zabeležile su Danska i Luksemburg (obe po četiri odsto), a slede ih Nemačka i Švedska (obe po pet odsto).

Kada je reč o naprimer, susednoj Hrvatskoj, prema podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje, samozaposlenih je u 2019. godini bilo oko 15.000, od čega je novouključenih, te godine nešto više od 8.500.