Plavšići ne odustaju od stočarstva: Od male farme krava do 450 grla i robota za mužu

Na plodnoj ravnici Vojvodine, u Bačkoj Palanci, nalazi se farma Plavšić koja broji čak 450 grla goveda, među kojima su krave muzare, mlade junice, telad i bikovi. O njima brine petočlana porodica, a mi smo razgovarali sa mladom i obrazovanom Sofijom Plavšić koja nam je najpre objasnila zašto su njeni preci važili za veleposednike.

"Nama je u krvi da budemo velike gazde. Plavšići su starosedeoci čija su imanja oteli komunisti. Kasnije im je nešto vraćeno, ali nažalost, nikada u celosti", počinje ona priču za Agroklub.

Kako dalje ističe, kada je, krajem devedesetih godina otac dobio otkaz u firmi, odlučio je da osnuje svoju malu farmu krava.

"Tih godina je upoznao majku, koja je bila krojačica. Ona ostavlja svoju profesiju i sa njim se upušta u svet stočarstva", pojašnjava naša sagovornica i dodaje da su vrlo brzo dobili najpre nju, dve godine kasnije i sestru.

Sve počinje zbog krave Maše

Tada odlučuju da podignu štalu i šupe kako bi povećali broj grla, a nekoliko godina kasnije kupuju nekadašnju farmu pilića i prilagođavaju je potrebama mlečnih grla.

"Nakon što se rodio i brat, mama nas je stalno vodila sa sobom, jer nije imao ko da nas čuva. Na taj način smo razvili ljubav prema životinjama još od malih nogu."

Priznaje, desio se momenat u tinejdžerskom periodu kada je farma nije interesovala. Nakon što je dobila nekoliko loših ocena u školi, za kaznu je morala da pomaže radnicima i učestvuje u poslovima na farmi.

"Moj zadatak je bio da doteram krave na mužu, a ja sam znala da preplačem celu smenu. Tada upoznajem Mašu, moju mezimicu zbog koje sam ponovo zavolela ovaj posao", kaže ona.

Kako dodaje, Maša nije jedna od onih krava koje se maze, ali je sa njom bila potpuno drugačija situacija. U želji da sazna ko je Mašina mama, da li i ona ima mamu, počela je polako da ulazi u svet genetike koji je sve više zaintrigirao Od tada počinje da se bavi administrativnim poslovima na farmi, a budući da je sada diplomirani ekonomista, može se reći da joj je posao povezan sa strukom.

"Svaka krava ima svoje ime, a svaki njihov broj znam napamet. One su naše mezimice."

Jedna godina je bila prekretnica

Na pitanje kako izgleda jedan njen dan na farmi, kao iz topa odgovara u šali:

"Nema početak, a ni kraj."

Ustaje, kaže, ranom zorom i odmah pristupa muži. Tačnije, sistem je u potpunosti robotizovan, pa najpre muzu one krave koje primaju terapiju i čije mleko ne odlazi u dalju preradu, već se prosipa. Potom nahrane telad i odvoje grla za pregled kod veterinara, kao i za obradu papaka.

Otkupna stanica, poljoapoteka i 400 ha zemlje - porodica Lepedat živi od poljoprivrede!

Važno je napomenuti da su sva grla grupisana zbog ishrane koja je prilagođena njihovom trenutnom stadijumu.

Ipak, jedna godina je bila prekretnica u ovom ni malo lakom poslu. Tada je porodična sloga bila dokaz da ova farma ipak može ostati. Sofija nam otkriva šta se zapravo desilo.

"Pre četiri godine smo imali dilemu da li da rasprodamo sva grla i bavimo se isključivo zemljoradnjom ili da podignemo veliki kredit i kupimo robote za mužu. Nakon razgovora odlučujemo da se upustimo u rizik i pokušamo, što se pokazalo dobrom odlukom", objašnjava Sofija i dodaje da je najveći problem zapravo bio naći radnike koji će redovno biti na farmi. Iz tog razloga je kupovina robotizovanog sistema za mužu bila nužna.

Obrađuju 400 hektara zemlje

Kako bi obezbedili dovoljno hrane za tolika grla, Plavšići obrađuju 400 hektara zemlje na kojoj gaje pšenicu, kukuruz, lucerku, ječam, raž i soju, a poseduju i kompletnu mehanizaciju za obradu, setvu, negu i ubiranje useva.

"Imamo desetak traktora, sve priključne mašine i dva silažna kombajna."

Kada je reč o planovima za budućnost, oni su, kaže, diskutabilni, jer je veliki problem prodati ženska grla. Takođe, cena mleka je dosta niža za proizvođače od one koja je u maloprodajama.

"Dosta ulažemo u kvalitet grla, a takođe vodimo računa o kvalitetnoj semenskoj robi, kako bismo obezbedili visok standard na farmi", zaključuje.