Poljoprivreda Andaluzije na kolenima, gubici u maslinarstvu veći od 200 miliona evra

Oluja Leonardo, koja je proteklih dana harala jugom Španije, ostavila je za sobom apokaliptične prizore u ruralnim delovima Andaluzije, prenosi El Conciso.

Ono što je započelo kao preko potrebna kiša, pretvorilo se u nezapamćenu prirodnu katastrofu koja je izazvala milionske gubitke u poljoprivredi u svih osam pokrajina ove regije. Intenzivne i dugotrajne padavine, praćene vetrovima uraganske jačine, nisu samo uništile ovogodišnji rod, već su ozbiljno ugrozile infrastrukturu i ruralnu privredu.

Podsetimo, španska poljoprivreda jedan je od temelja evropske prehrambene industrije. Najveći su proizvođač svežeg povrća u EU, sa udelom od oko petine ukupne proizvodnje, te gotovo četvrtinom kombinovanog prinosa voća i povrća Unije.

Maslinjaci pod blatom

Najteži udarac pretrpio je sektor maslinarstva, srce andaluzijske poljoprivrede. U pokrajini Jaén, situacija je kritična. Prema procjenama organizacije COAG Andalucía, gubici u proizvodnji maslina kreću se između neverovatnih 50% i 80%. Kiša je prisilno zaustavila berbu, a plodovi koji su trebali postati vrhunsko ulje sada leže zatrpani blatom ili su potopljeni, što ih čini potpuno neupotrebljivima.

"Moguće je da je već nepovratno izgubljeno oko 50.000 tona maslinovog ulja, što samo u primarnoj proizvodnji predstavlja ekonomski gubitak od gotovo 200 miliona evra", ističu iz COAG-a.

Evropsko središte svinjarstva pod pritiskom afričke svinjske kuge: Šta se dešava u Španiji?

Posebno su pogođene regije Kampinja, Loma i severna Maginja, gde su čak i moderni, superintenzivni maslinjaci pod vodom, što bi moglo ostaviti dugoročne posledice na zdravlje stabala.

Nisu ništa bolje prošli ni uzgajivači voća i povrća. U Almeriji, poznatoj kao "evropska bašta", vetar je čupao krovove plastenika i lomio noseće konstrukcije. Procenjuje se da će zbog strukturnih oštećenja i nedostatka sunčeve svetlosti proizvodnja pasti za više od 50%.

Vlaga je postala tihi ubica useva. Krastavci, lubenice, paradajz i tikvice trunu u plastenicima zbog širenja gljivičnih bolesti poput peronospore i botritisa. Na Kosta Tropikalu u Granadi, uzgajivači avokada svedočili su masovnom padu plodova zbog vetra, zbog čega je veći deo roda postao neprikladan za tržište.

Hiljade hektara plastenika pod vodom

Dok vetar pustoši plastenike, poplave uništavaju otvorena polja u Kadizu, Sevilji i Huelvi. Hiljade hektara su pod vodom, a najgore je u području donjeg toka Gvadalkivira, najveće i najvažnije reke Andaluzije. Organizacija Agama Bajo Guadalquivir istakla je da kontinuirani niz oluja sprečava bilo kakvu mogućnost odvodnjavanja, što dovodi do "gušenja korena" biljaka.

Mnogi poljoprivrednici uložili su ogromna sredstva u semenski krompir koji se zbog natopljenog tla nije mogao ni posejati.

"Mnogi poljoprivrednici već su pretrpeli značajne troškove za kupovinu semena koje će biti izgubljeno jer je kvarljivo i nije se moglo posaditi na vreme", upozoravaju iz Agame, dodajući da će trajni zasadi poput badema i agruma trpeti posledice i u budućim sezonama zbog poremećaja u zametanju plodova. Čak je i industrija rezanog cveća u Kadizu, koja se pripremala za unosnu sezonu uoči Uskrsa, desetkovana poplavama.

Oluja nije poštedela ni životinje. U planinskim područjima Sijera Morena i Sijera de Segura, smrtnost jagnjadi dostigla je 10 %, što znači gubitak od 40 do 50 grla po svakoj farmi. Uzgajivači koza suočavaju se sa drastičnim padom proizvodnje mleka i vrtoglavim rastom troškova za dodatnu hranu jer je ispaša onemogućena. Kod iberijskih svinja zabeležen je smanjeni prirast težine, a logistički problemi zbog uništenih puteva čine pristup farmama gotovo nemogućim.

Vlada obećava hitnu pomoć

Regionalna vlada Andaluzije obećala je brzu reakciju.

"U stalnom smo kontaktu sa nacionalnim ministarstvom radi koordinacije mera podrške, no, nažalost, pravi razmeri katastrofe znaće se tek kada kiša potpuno prestane", istakao je ministar poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja u regionalnoj vladi Ramon Fernandes-Pačeko.

Osim direktne pomoći za useve, sektor zahteva hitnu sanaciju seoskih puteva i korita reka, ali i dugoročne promene. Poljoprivrednici jednoglasno pozivaju na poboljšanje sistema odvodnjavanja i jačanje poljoprivrednog osiguranja, kako bi se u budućnosti bolje nosili sa ekstremnim klimatskim događajima koji postaju sve češći.