Posetili smo Muzej Žeravica: Ovde je 200 unikatnih traktora - Fordson, ruski HTZ, ali i Zadrugar

Novo Miloševo, selo u srcu Banata, poznato je po poreklu tajnog agenta Duška Popova koji je predstavljao inspiraciju za lik Džejmsa Bonda, ali i kao rodno mesto košarkaškog stručnjaka Ranka Žeravice. Ipak, ne samo po tome. U Muzeju Žeravica, čiji je začetnik Milivoj Žeravica, rođeni Rankov brat, krije se istinsko domaće i svetsko blago poljoprivredne mehanizacije.

Ono što prvo ugledate kada kročite u dvorište jednog od tri muzeja koji ovde postoje su traktori poređani u skoro savršenoj liniji, sa raznim poljoprivrednim alatima i mašinama između njih. Međutim, traktori su samo jedna od kolekcija koje ovaj muzej ima, a radi se o retkim, starim i dobro sačuvanim primercima koji predstavljaju značajno kulturno nasleđe, ne samo u Banatu nego i u široj okolini.

"Prvi i najveći Muzej Žeravica se najkraće može okarakterisati kao istorijsko- tehničko-etnološki muzej. Izdvojena stalna postavka 'Popov. Duško Popov' se vremenom izdvojila kao drugi, a treći je otvoren pre dve godine u sklopu Fondacije Ranko Žeravica i predstavlja riznicu razvoja košarke kod nas, ali i u svetu", priča za Agroklub kustoskinja ovih muzeja Ivana Zec.

Sve je počelo sa traktorom Fordson

Pri ulasku u halu muzeja, sačekaće vas jedinstven prizor. Sa desne strane se nalazi traktor Fordson iz 1924. godine sa kojim je počela cela muzejska priča. To je model traktora koji je u konfiskaciji oduzet porodici Žeravica, a kojeg je Milivoj Žeravica krajem 70-ih godina prošlog veka, nakon pronalazaka starih fotografija svoje porodice i njega na toj mašini, poželeo da nađe i da ima u vlasništvu. Ispostaviće se - na radost svih istinskih zaljubljenika u traktore.

"Postoje indicije da je taj Fordson upravo traktor koji je porodici Žeravica oduzet, ali ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo", kaže kustoskinja.

Tu je i jedan od 13 primeraka Hart-Parr

Kako nam dalje priča, Milivoj se na tome nije zaustavio, već je sakupio prvu kolekciju od 15-ak jedinstvenih i retkih starih traktora.

"Jedan od takvih je i Hart-Parr 30 iz 1920. godine, traktor istoimene, američke kompanije, koji ove godine puni 105 godina. Njeni osnivači Čarls Hart i Čarls Par su se upoznali na fakultetu i zajednički rad im je bio vučni motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Posle studija su osnovali kompaniju za proizvodnju vučnih motora, koja nije bila prva, ali je bila prva koja je nešto značila na tržištu, stoga je na odlivcima njihovih traktora pisalo 'Founders of Tractor Industry' (Osnivači traktorke industrije, prim. ur.)", ispričala je naša sagovornica o jednom najdragocenijih eksponata i nastavila sa zanimljivostima.

"Kompanija Hart-Parr je zaslužna je za uvođenje reči 'traktor' kao zajedničke imenice za vučna vozila - vučne motore. Iako je njihov direktor marketinga prvi put upotrebio reč traktor u novinskoj reklami 1903. godine, to ipak nije bila izvorno njihova reč, već je ta reč nađena u patentnom zavodu - izvesni inženjer Edvards ju je patentirao polovinom 19. veka, a nastala je kao kovanica dve reči 'traction' i 'motor'. Osim ovog izloženog modela postoji još 12 sačuvanih primeraka u svetu."

I američki i evropski traktori

Milivojev sin, Čedomir Žeravica, nastavio je misiju svog oca i napravio zbirku danas jedinstvenu kod nas.

Od američkih proizvođača u muzeju su prisutni i primerci Case-a i McCormick-a koji uspešno proizvode traktore i danas, a tu je i zanimljivi eksponat kompanije Empire koji je nastao nakon Drugog svetskog rata. Naša sagovornica pojašnjava zašto je on interesantan.

"U vreme Drugog svetskog rata tri kompanije su potpisale ugovor sa Vladom SAD-a za proizvodnju delova za ratne vojne džipove. Delovi su bili kompatibilni tako da se od dve ili više havarisanih mašina mogla napraviti jedna ispravna. Kada se rat završio ostala je gomila delova, za koju je raspisan nov konkurs. Najbolje idejno rešenje dala je kompanije Empire i napravila traktor. Prvi model je nazvan 88, a proizvedeno je 950 primeraka uglavnom za tržište Argentine i Severne Afrike"", kaže ona.

Svi traktori su unikati

Osim američkih, tu su i evropski traktori - Porsche, Steyr, Landini, Fendt, Deutz, Ferguson - primerak TEY 20, koji je proizveden u Jugoslaviji. Tu su i Zadrugar, Zetor - proizveden u bivšoj Čehoslovačkoj, kao i ruski HTZ.

"U muzeju postoji oko 200 traktora raznih proizvođača, ali ne postoje dva ista modela, već je svaki traktor poseban i predstavlja kulturno i lično nasleđe, jer iza svakog eksponata stoji priča porodice kojoj je eksponat pripadao", ponosno kaže Ivana.

Fascinantan je i podatak da je većina traktora u radnom stanju, a održavaju se u muzejskoj radionici.

"Što se tiče poljoprivredne mehanizacije na prostorima Banata najzastupljenija je bila kompanija Hofherr-Schranz-Clayton-Shuttleworth, skraćeno HSCS, osnovana 1912. godine sa pogonima u Beču i Budimpešti, širokog proizvodnog spektra - od ručnog alata, stacionarnih motora, parnih mašina, vršilica i traktora. U ovom muzeju postoji najmanje jedan eksponat iz svakog njihovog proizvodnog programa", navodi kustoskinja ovog jedinstvenog muzeja gde postoji i posebna kolekcija parnih mašina.

"Među njima je i engleski primerak kompanije Ruston, Procton & Co, koja je ujedno i najstarija parna mašina u Srbiji i okolini. Muzej poseduje dokumentaciju u kojoj je zabeležen podatak da je 28. februara 1884. godine mašina prodata za 105 funti u i otpremljena iz Linkolna u Peštu."

Pojašnjava nam da ova kompanija i danas postoji u okviru SIEMENS grupe.

"Najstarija parna mašina je poslednji put je bila u upotrebi 1961. godine, a vukli su je volovi Cvetonja i Relja. Jedna od parnih mašina u muzeju, proizvođača Maršal i sinovi iz 1925. godine služi kao edukativna mašina. Pokreće se na komprimovani vazduh i ona se pušta u rad kada dođu grupe posetilaca", objasnila je.

"Zalazak u svitanju"

Pored svega navedenog, Muzej Žeravica poseduje i zbirke automobila, motocikala, foto-aparata, radio-aparata, starih zanata. Jednom godišnje, svake druge subote u septembru, ovde se organizuje godišnja prezentaciju muzeja pod nazivom "Zalazak u svitanju" kada se u pogon stavljaju neki od eksponata i predstavljaju stari zanati. To je ujedno i dan otvorenih vrata i edukacije. Zanimljiv je podatak da muzej poseduje i drvenu vršilicu ZMAJ, jednu od retkih te vrste.

"Naziv Zalazak u svitanju je odabran zato što je većina mašina u zalasku, tehnološki su prevaziđne i nema ih više u upotrebi, a na taj dan se one pokrenu, osvetle i zasijaju starim sjajem. Ove godine je planirana vršidba žita parnom mašinom i vršilicom i pokušaćemo najstarijim traktorom, za 105. rođendan, da uzoremo jednu baštu", kaže za kraj razgovora naša sagovornica.

Muzej Žeravica je sačinjen od nekoliko prostanih hala, a poseduje i dodatne prostorije u vidu čistih toaleta, suvenirnice, kao i prostora za osveženje. Pogodan je za posetioce svih starosnih grupa - od mališana čiji crteži neretko bivaju naslonjeni na neke od eksponata, pa sve do starijih sugrađana. Moguće su pojedinačne posete, a često se najavljuju i grupe od nekoliko desetina ljudi koji se sigurno u prisustvu kustoskinje Ivane i domaćina Čedomira Žeravice osećaju prijatno i dobrodošlo.

Radno vreme muzeja je od 8 do 16 časova radnim danima i od 8 do 13 časova subotom. Grupne posete se zakazuju i van tih termina.

_{Naslovna fotografija: AK grafika/Mitar Rosandić}