Posetili smo pijacu: Iza svake voćke i vezice peršuna stoji borba i snalažljivost

Iako su pijace u senci supermarketa, na Limanskoj pijaci u Novom Sadu i dalje se traže jagode, trešnje i domaće povrće. Proverili smo: kako izgleda radni dan proizvođača i prodavaca, ko su im kupci i da li se navike menjaju?

Čujemo: "Jagode, trešnje, sveže i domaće!" A kada zastanete i porazgovarate sa onima koji stoje iza tezge saznaćete da iza svake voćke i vezice peršuna stoji borba i snalažljivost.

Stojanović: "Pijace gube na popularnosti"

Na novosadskoj Limanskoj pijaci proizvode plasiraju kako lokalni, tako čak i prodavci iz Bosne i Hercegovine. Neki su rođeni za tezgom, drugi su sami razvili proizvodnju. Svi su saglasni - danas se radi teže nego ranije.

"Imam suve šljive bez aditiva, možda jedini u Srbiji", kaže nam proizvođač Zoran Stojanović (naslovna fotografija, op.aut.), ponosno ističući da sve što prodaje dolazi iz njegove proizvodnje. Pravi domaću "vegetu", suši jabuke, kajsije, šljive, gljive.

Usvojena uredba: Proizvodi koji sadrže palmino ulje moraće da budu jasno označeni

"Berem šumske plodove, sušim pečurke, sve to nosim na pijacu. Prodaje se. Dobro ide. Jagode i trešnje najviše trenutno, a povrće uvek."

Ističe da pijace danas gube na popularnosti u odnosu na supermarkete, pre svega zbog nižih cena koje oni nude. Ipak, veruje da je prednost pijace u kvalitetu, svežini i domaćem poreklu proizvoda, kao i u poverenuju koje se gradi između kupca i prodavca.

Nema više sigurne prodaje

Jedan od stalnih prodavaca sa Limanske pijace, Miša Gavrić iz Grocke, koji ima deo sopstvene proizvodnje, a deo otkupljuje od drugih proizvođača iz okoline, kaže nam da sve ide, ali zavisi od sezone.

"Jagode, trešnje, breskve, kajsije, sve zavisi kako rodi. Kad dođe leto traži se tikvica, patlidžan, boranija. Ali nema više one sigurne prodaje", priča on.

Ističe da su kupci danas mnogo manje informisani nego ranije.

"Ljudi više ne znaju razliku između sorti. Pitaju – jel’ slatko, jel’ mekano, a ne znaju da li kupuju Ajdared ili Jonagold. Samo gledaju cenu. A nije svaka jabuka ista."

Po njegovim rečima, pijaca danas preživljava zahvaljujući sezonskoj potražnji i vernim kupcima.

"Kad krene jagoda, kad breskva zamiriše – onda živne. Inače, prazno. A pijaca traži energiju, stalno ulaganje. Težak je to hleb", kaže nam on.

"Na pijaci smo odrasli"

Jedan od prodavaca, Mirko, poreklom iz BiH, na Limanskoj prodaje od detinjstva.

"Na pijaci smo odrasli", kaže on, dodajući da se potrošačke navike značajno menjaju - kupci gledaju samo cenu, sve manje kvalitet.

"Normalno da je teže danas. Nekad se znalo, leto dolazi, svi kupuju paradajz, papriku, krastavac... Sad mnogo ljudi kupuje i na komad. A za proizvođača to nije dovoljno."

Hoće li pijace preživeti?

Iako prodavci ne gube nadu, priznaju – bez podrške, bez informisanog potrošača i bez mladih koji žele da nastave ovaj posao – pijace mogu postati samo sećanje. Navike se menjaju. Tržište se menja. Tezge nisu pune kao nekada, ali još ima onih koji dolaze zbog ukusa iz detinjstva, zbog domaćeg proizvoda, zbog
razgovora.

Jer gde drugde možete saznati ko je ubrao voće, kada je brano, kako je sušeno, ako ne ovde?

U vremenu kada sve postaje digitalno i brzo, obična tezga i topli osmeh prodavca podsećaju nas da je hrana više od potrošnje – ona je veza među ljudima. Pijaca možda nije kao nekada, ali dokle god postoji onaj koji pita: "Odakle je ovo?", ona ima smisla – kao simbol domaćeg, autentičnog i živog kontakta.

A da li vi kupujete na pijacama i šta najčešće? Pišite nam u komentarima.