Prisustvovali smo: Kod domaćina Gradiše Stojanovića krava Maza donela na svet Ognjenu!

Okruženo vrhovima Slemena, Tupižnice i Mačjeg repa, na nadmorskoj visini od 780 metara, na oko 27 km od grada Knjaževca, nalazi se planinsko selo Vlaško Polje. Nekada poznato po rudniku i mnogobrojnim domaćinstvima, danas se može pohvaliti netaknutom, čistom prirodom i svežim vazduhom. Tamo smo se juče zaputili.

U selu dominira starije stanovništvo čiji se broj nažalost, iz godine u godinu sve više smanjuje. Ipak, ima i onih mlađih koji žive od poljoprivrede i žele da ostanu na svom ognjištu. Asfaltirani, ali jako uzan i stari put, vodi nas u domaćinstvo Gradiše Stojanovića, na samom brežuljku sa kog se pruža pogled na okolne planine.

Dočekuje nas domaćin koji se zaputio ka štali, jer kako kaže, krava treba da se oteli. Prilazimo štali iz koje dopire zvuk muzike, a naš domaćin pojašnjava šta prvo uradi ujutru kada uđe u štalu.

"Pre nego što očistim jasle, podrinem, nahranim i pomuzem krave, ja pustim muziku. To ih smiruje, samim tim bolje jedu, lakše otpuštaju mleko", ističe on.

Jednom prilikom se, kaže, pokvario radio, a one su uznemireno gledale ka vratima, okretale se i mučale. Takvim ponašanjem pokazale su šta za njih znači muzika koju Gradimir isključuje samo noću.

Komšije pritekle u pomoć

U štali je trenutno jedna junica i šest krava od kojih jedna od njih, Maza, treba da se oteli svakog momenta, druga za desetak dana i tako redom. I dok razgovaramo o tome kako se koja od njih zove, pridružuju nam se meštani iz komšiluka koji su došli da pomognu pri teljenju.

"Mazi će ovo biti deseto tele po redu, a očekujemo za desetak dana da se oteli i Šara, potom Meda i ostale", navodi naš domaćin dok priprema konopac da veže tele kako bi ga lakše izvukli.

Momenat teljenja je ubrzo usledio, a bilo je dovoljno jednom povući konopac i malo, crno žensko tele se već našlo na podu štale. Nakon što su ga poprskali vodom, ostavili su ga kod majke kako bi ga olizala. Odmah je dobilo i ime, Ognjena, zbog praznika Ognjena Marija na koji je rođeno.

Tu su i svrljiške pramenke

Kada je zbrinuo tele, domaćin nas je odveo dalje u obilazak. U narednoj prostoriji nalaze se 22 ovce i petnaestak jagnjadi jedne od nakvalitetnijih rasa, čistokrvne svrljiške pramenke koja se vrlo lako prepoznaje po izrazito dugom repu, dugim ušima i ćubi koja pokriva lice.

"Ova ovca daje najkvalitetnije meso, nije zahtevna za čuvanje i lepo se brine o potomstvu", kaže naš sagovornik i dodaje da jagnjad ostavlja za priplod, ali i za prodaju.

Kako nam kaže, od poljoprivrede se može živeti samo ako si dovoljno prisutan, posvećen i ako to voliš, a izazova je uvek bilo i biće ih. Njega ni nedavna operacija kuka nije sprečila da nakon oporavka nastavi da radi kao do sada.

Suša učinila svoje

Ovaj poljoprivrednik obrađuje oko 24 hektara zemlje na kojoj su posejana sva strna žita, kukuruz, lucerka kao i travne smeše kako bi se zadovoljile potrebe svih grla na imanju. Kako napominje, hrana za stoku mora biti kvalitetna. Međutim, ne može, a da ne spomene veliki problem u poljoprivredi poslednjih godina, sušu.

"Ovakvu godinu ne pamtim. Prinos sena je znatno manji nego proteklih godina. Nažalost, ako se ovako nastavi, moraću da smanjim broj grla, jer neću imati dovoljno hrane za sve."

Ništa od roda: Banatski ratari krenuli u "žetvu" kukuruza, ali traktorom

Kako dodaje, ne isplati se da hranu kupuje, a ne bi bilo loše da i subvencije budu veće upravo zbog ovih vremenskih neprilika.

Rod šljive prepolovljen

Pored stočarske i ratarske proizvodnje, na ovom imanju se nalazi bašta sa povrtarskim kulturama kao i dva veća plastenika u kojima je paradajz i paprika koju Stojanovići gaje za sopstvene potrebe. Snabdevanje vodom ne predstavlja problem, jer koriste isključivo vodu sa izvora, ali im glavobolju zadaju zelene i braon mramoraste stenice koje oštećuju plodove i lisnu masu gotovo svih povrtarskih kultura. Primena insekticida je nažalost kratkog veka.

Da bi zatvorio čitav proizvodni proces, ovaj poljoprivrednik se bavi i voćarstvom, pa tako obrađuje zasade višnje i šljive čiji je rod usled delovanja prolećnog mraza ove godine prepolovljen.

"Zahvaljujući dobroj otkupnoj ceni višnje, nadoknadili smo troškove proizvodnje, ali i zaradili. Međutim, ova teška vremena svakako iziskuju pojačana ulaganja", zaključuje naš domaćin.

_{Naslovna fotografija: AK grafika/Jovana Cvetković}