Proizvođači katrana iz Jablanice čuvaju zanat od zaborava

Od proizvodnje katrana su ranije, u selima Zlatiborskog okruga,  živele stotine porodica, dok se umeće pečenja četinarske smole prenosilo sa generacije na generaciju. Međutim, danas tradicionalnu proizvodnju od zaborava čuva svega nekoliko katrandžija i to uglavnom u selu Jablanica. U tom živopisnom selu se, kako prenosi RTS, katran na isti način pravi vekovima.

Potreban veliki trud, ali i umeće

Ipak, pre nego što tamna smola poteče iz katranice, kako tvrdi katrandžija Ljubenko Radović, treba potrošiti mnogo snage i znoja. On napominje da, takođe, treba i dosta znanja i iskustva, da se pronađu najbolji panjevi crnog bora, dodajući da što su više panjevi u zemlji, oni su bolji za proizvodnju katrana. Radović ističe da dobar borov panj za dobijanje katrana treba u zemlji da provede bar 15-20 godina, a možda i više, dok su najbolji borovi su stolovaši, to jest oni koji su preživeli jedan vek svog života.

Omladina radije služi po kafićima u gradu

Odgovor na pitanje zašto ovim zanatom u današnje vreme mnogi ne žele da se bave i pored godišnje zarade od 5.000-6.000 evra leži u tome što je katrandžijski hleb, baš kao i rudarski, hleb sa devet kora. Ipak, on opstaje zahvaljujući vrednim i upornim katrandžijama poput Ljubenka Radovića, koji kaže da ga je svim tajnama posla naučio njegov otac koji je pekao i "najmanje desetak katranica smolario", hraneći tako čitavu porodicu. Ljubenko naglašava da taj posao star i nejak ne može da radi, a omladina je otišla u Zlatibor, Čajetinu i Užice, da služi goste po kafićima i pere čaše za 20.000-25.000 dinara, što je kako kaže lakše nego da se rvu sa panjevima.

Kupci i dalje dolaze

Po katran u Jablanicu i danas često dolaze kupci sa raznih strana zato što se on i dalje koristi kao lek u melemima za ljude i domaće životinje, zatim za zaštitu drveta na brvnarama i brodovima, jer voda kroz njega ne može da prodre, a odavno je prerastao svoju nekadašnju cenu koja je iznosila 1kg katrana za 5kg žita.