Proveri pre nego što podeliš dalje: Dezinformacije igraju na emocije

Dezinformacije najčešće određujemo kao netačne i namerno kreirane informacije s ciljem obmane javnosti, nanošenja štete ili ostvarenja političkih i ekonomskih interesa. Pošteđeni ove pošasti nisu ni domeni najosjetljiviji po čoveka, a to su pre svega ishrana i medicina, gde su lažne informacije svakako najštetnije za pojedinca.

Koliko smo ih svesni i kako se protiv njih boriti, bilo je pitanje panel rasprave "(Dez)informacije – kako prepoznati lažne vesti?", održane tokom konferencije Agrorocks u Osijeku.

21 projekat provere činjenica za otpornost društva

Na panelu, koji je moderisao dr sc. Tomislav Levak, Fact checking tutor, čulo se da trenutno u svetu postoji više od 440 registrovanih platformi za proveru činjenica (fact-checking), što pokazuje koliko je provera informacija postala važna.

U koštac s dezinformacijama hvata se i susedna Hrvatska, a kako je naveo Josip Popovac, direktor Agencije za elektronske medije, uz pomoć sredstava Evropske unije, uspostavljen je 21 fact-checking projekat finansiran sa 4,1 milion evra.

"Ideja je bila da se fact checkeri povežu sa akademijom, institutima, naučnom zajednicom i da se diverzifikuje područje interesovanja fact checka, da budu što specijalizovaniji što uključeniji u temu", istakao je Popovac, naglasivši kako je namera instruisati kulturu provere činjenica među svima nama.

Među ovim projektima je i platforma FoodFacts - internet sistem provere tačnosti informacija u vezi sa hranom, na kojem zajednički rade Prehrambeno-tehnološki fakultet Univerziteta Josipa Jurja Strosmajera iz Osijeka i informacioni sistem Agroklub. Upravo je ishrana jedna od najosjetljivijih kategorija kada je reč o dezinformacijama.

Šargarepa ili paradajz - koja hrana poboljšava naš vid?

Mnogi danas olako prihvataju vesti ili narativ, ne razmišljajući koliko je to činjenično i naučno i šta iza pojedinih dezinformacija stoji.

"Sijaset je lažnih predstavljanja proizvoda, reklama, lažnih narativa, blaćenja kompletnih jednih grana ishrane, ima tu i naše endemske mitomanije, i nekih uvreženih mitova koje prihvatamo za činjenice. Većina mama i danas kaže detetu jedi šargarepu, imaćeš bolji vid, a što je baš dokazano kao dezinformacija", naveo je Popovac, pozivajući sve da konsultuju fact checkere i provere sumnjive informacije.

Teška borba protiv prehrambenih mitova

Profesorka dr sc. Ines Banjari, glavna urednica platforme Food Facts i stručnjak nutricionista s Prehrambeno-tehnološkog fakulteta u Osijeku, potvrdila je izazov s kojim se susreću.

"Ovo je jedan užasno težak zadatak. Boriti se protiv dezinformacija koje kruže o hrani i ishrani, kojih ima toliko da je prosečnoj osobi nemoguće ponekad da utvrdi da li je nešto tačno ili netačno", kazala je prof. Banjari.

Platforma se bori i protiv tradicionalnih mišljenja koja opstaju uprkos naučnim istraživanjima koja ih pobijaju. Najčešći upiti i dezinformacije odnose se na aktuelne teme, poput, na primer detoks režima u pojedinim delovima godine, sigurnosti hrane i potencijalnih zdravstvenih efekata.

Laka meta za emocije

Zašto su dezinformacije o hrani tako česte i opasne objasnila je Sara Mikrut Vunjak, pomoćnica direktora Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu (HAPIH).

"Hrana je univerzalna tema, svi jedemo, svih nas se tiče" rekla je. Lažne vesti o hrani najčešće su formulisane tako da pobuđuju jak sentiment, bilo da je to strah ("ako jedete ovu hranu, dobićete rak") ili nada ("produžićete život").

Mikrut Vunjak je upozorila da je nutricionizam izrazito složena nauka, a preporuke se menjaju u skladu s najnovijim naučnim postignućima, što u javnosti često stvara stav: ‘oni to ionako stalno menjaju’. Najopasnije je, smatra, segment kognitivne pristranosti (tzv. confirmation bias), gde smo skloni da verujemo vestima koje potvrđuju naša postojeća uverenja. I moderator Levak se složio: "Ako vam izazove oduševljenje, strah, neku jaku emociju, posumnjajte u to."

Nauka u medije

Vedran Stapić, predsednik Društva agrarnih novinara Hrvatske i direktor Agrokluba, domaćina konferencije i partnera u projektu Food Facts, naglasio je važnost postojanja mehanizma provere činjenica.

"Sama činjenica da znamo da na domaćoj medijskoj sceni postoji neko ko će proveriti nešto, mislim da obavlja jedan ozbiljan korektiv u čitavoj medijskoj industriji", rekao je Stapić.

Potreba za kvalitetnim informacijama je velika. Kroz projekat Food Facts planirali su blizu 200 sadržaja, ali Stapić je priznao:"Nikada nismo bili u situaciji da nam nedostaje tema, nego u situaciji da ne možemo realizovati sve teme koje su došle na sto."

Ključ je u borbi protiv 'vrlo površnih informacija' na osnovu kojih se donose odluke: "Treba nam nauka, trebaju nam nove spoznaje, koje će mediji jasno artikulisati prema javnosti."

Učiti i biti glasniji

Na pitanje moderatora šta se još može učiniti, panelisti su ponudili kratke, jasne odgovore:

"Učiti", precizan je bio Popovac.

Profesorka Banjari je pozvala na preuzimanje priručnika koji je izrađen u sklopu projekta Food Facts, a koji "doslovce korak po korak" objašnjava kako se radi provera činjenica.

Mikrut Vunjak je upozorila na to kako i stručnjaci formulišu svoje izveštaje u cilju izbegavanja klikbejt naslova. Prisetila se slučaja gde je iz korektnog izveštaja HAPIH-a izvučen naslov "Hrvati jedu zagađenu hranu, nalazi inspekcije su dramatični", iako su, kako navodi, nalazi bili sve osim dramatični.

Vedran Stapić vidi potencijalni "lek" u dve tačke: trajno dizanje nivoa medijske pismenosti i da "oni koji imaju šta da kažu, a pritom mislim na nauku, budu glasniji."

Samo kvalitetan izvor informacija i razvoj medijske pismenosti mogu dugoročno da rezultiraju promenom, zaključeno je na panelu.