Rusija bez votke? Još jedna posledica Putinove politike

Votka, simbol ruskog identiteta poput Kremlja, boršča i Doktora Živaga, sve više postaje žrtva unutrašnjih i spoljašnjih kriza. Iako Rusi danas konzumiraju više žestokih pića nego 2024., sama proizvodnja votke i ostalih jakih alkoholnih pića beleži dramatičan pad, piše Agrarheute.

Prema službenim podacima ruskog Federalnog servisa za regulaciju tržišta alkohola (Rosalkogolregulirovanie), proizvodnja jakih alkoholnih pića pala je u prvoj polovini 2025. za više od 16 odsto. Konkretno, proizvodnja votke pala je za 10,9 odsto, sa 334 miliona litara u 2024. na 313,8 miliona litara ove godine.

Posledice rata i sankcija

Glavni uzroci ove krize, kažu, nalaze se u agresiji Rusije na Ukrajinu, što je izazvalo brojne međunarodne sankcije, uključujući zabranu izvoza ruskog alkohola u Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države. Godine 2021. ruski izvoz votke vredeo je 168,3 miliona dolara. Uprkos sankcijama, vodeći ljudi ruske industrije pića predviđali su da će se izvoz preusmeriti na tržišta poput Kine, Turske, Indije i Vijetnama, ali te su prognoze bile daleko od stvarnosti.

Danas je Kazahstan skoro jedino veliko tržište za rusku votku. Posjedica toga je da su ruski izvoznici u 2024. ostvarili svega 34,6 miliona dolara, desetak puta manje nego pre rata.

Više cene, manje potrošnje

Osim pada izvoza, dodatni udarac industriji votke zadalo je rusko Ministarstvo finansija koje je u januaru 2025. povećalo minimalnu cenu pola litre votke sa 2,99 na 3,49 USD. U zemlji pogođenoj inflacijom, ratnim troškovima i sveopštim padom kupovne moći, ovaj porast je rezultirao smanjenjem prodaje čak i unutar granica Rusije.

Uprkos opštem haosu u poljoprivredi, posebno rastućoj krizi snabdevanjem krompirom, ona, ističe agrarheute, nije direktni uzrok pada proizvodnje votke. Naime, votka se u većini slučajeva ne proizvodi od njega, već od žitarica poput pšenice i raži. Samo oko tri odsto svetske votke ima krompir kao bazu.

Ipak, krompir je u Rusiji postao gotovo luksuzna roba, a prema državnoj statističkoj kancelariji Rosstat, cena mu je porasla prošle godine za 92 odsto, a do maja 2025. čak za 166,5 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.