Rusija preplavila EU đubrivom, Brisel uvodi dodatne carine

Prema podacima Eurostata, zemlje Evropske unije od januara do juna 2025. godine, uvezle su 3,25 miliona tona mineralnih đubriva iz Rusije, što je čak 48 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Vrednost tih isporuka dostigla je oko 1,2 milijarde evra i predstavlja rast od čak 56 odsto, piše Agrarheute.

Samo u junu 2025. godine uvoz je iznosio rekordnih 911.000 tona, dok je mesec ranije bio 400.000 tona. U junu 2024. količine su bile osetno manje, tek oko 275.000 tona. Vrednost junskog uvoza procenjuje se na ukupni iznos od 331,5 miliona evra.

Evropski proizvođači đubriva već duže vreme upozoravaju da jeftini ruski proizvodi narušavaju tržište. Rusija zahvaljujući nižim proizvodnim troškovima može da nudi konkurentnije cene, što je mnoge evropske kompanije prisililo na smanjivanje ili čak gašenje proizvodnje. Na primer, najveći nemački proizvođač amonijaka i uree SKW Piesteritz nedavno je morao da ograniči proizvodnju upravo zbog gubitka tržišnog udela.

EU: Carine na đubriva iz Rusije i Belorusije izazivaju podeljena mišljenja

Kako bi zaštitila sopstvene proizvođače i smanjila privrednu zavisnost od Rusije i Bjelorusije, Evropska unija je od jula 2025. godine uvela kaznene carine na uvoz azotnih đubriva. Uz postojeću carinu od 6,5 odsto, sada se dodatno naplaćuje 40 do 45 evra po toni, zavisno od vrste proizvoda. Predviđeno je da bi nakon prelaznog perioda od tri godine kazna mogla da poraste na 100 odsto, odnosno između 315 i 430 evra po toni.

Još nije jasno koliko će nove mere odmah uticati na uvoz, budući da službeni podaci za jul 2025. godine još nisu dostupni. Ipak, činjenica je da su ruska đubriva u 2023. činila više od 25 odsto ukupnog uvoza u zemlje Evropske unije, a 2024. taj se udeo dodatno povećao.

Evropska komisija očekuje da će carine usporiti priliv jeftinog ruskog đubriva i istovremeno sprečiti dalji odliv sredstava u rusku ekonomiju, posebno u kontekstu aktuelnih geopolitičkih napetosti.