Smeće iz reciklažne kante nije završilo u reciklaži. Gde je onda?

Kante za reciklabile su, čini se, predmet skepse među stanovništvom, a neretko se mogu čuti primeri ljudi koji su videli kako se ovakav deo otpada iz kante odmah prilikom sakupljanja meša sa ostalim. Zato je autorka portala Klima 101 Jelena Kozbašić sprovela jedan eksperiment.

Pokušala je da sazna gde će završiti ispijena flaša kisele vode koja je ubačena u kantu namenjenoj otpadu koji treba da se recilklira: na deponiji, u reciklažnom postrojenju ili negde sasvim treće, tako što je sakrila GPS traker. 

"Ono što bi, prema birokratskom rečniku nadležne službe, trebalo da usledi nakon što otpad napusti reciklažne kante jeste tzv. sekundarna separacija, koja se na teritoriji Beograda jedino radi u sortirnici u Višnjičkoj ulici. To nam je potvrđeno i u telefonskom razgovoru sa Pogonom Gradske čistoće Čukarica. Ali upravo je sekundarna separacija korak do kog nije stigla moja flaša", tvrdi Kozbašićeva.

Postavljeni GPS traker završio je na Vinčanskoj deponiji.

"Kada god sam mogla, pratila sam aplikaciju WINNES GPS na svom telefonu koja prikazuje njegovu rutu. Prvog dana, 26. decembra, GPS traker lutao je mojim naseljem, verovatno u kanti sa točkovima ili vozilu komunalnih radnika, da bi se dva dana kasnije, preko Ceraka, Košutnjaka i Mitrovog brda - maltene sedam gora i nekadašnjeg Panonskog mora - zaputio ka Vinči gde je posle nekoliko dana i nestalo signala."

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine za prošlu godinu, u Srbiji je na tržište stavljena ukupna količina ambalaže od skoro 390 hiljada tona. Operateri su prijavili ponovno iskorišćenje više od 247.000 tona ambalažnog otpada, od toga je 237 hiljada tona predato na reciklažu.

"Da li nepoverenje opravdano? Sudeći po sudbini moje flaše kisele, izgleda da makar donekle jeste", zaključila je autorka Klima 101.