Protesti u Evropi
30.12.2025. 18:00

Španski i poljski poljoprivrednici blokirali puteve

Ove paralelne akcije u dve članice Evropske unije pokazuju širi osećaj nezadovoljstva poljoprivrednika politikama koje, kako tvrde, ne uzimaju u obzir njihove stvarne probleme

Foto: Shutterstock/BlackFarm (Ilustracija)

Poljoprivrednici u Španiji i Poljskoj izašli su na puteve i blokirali saobraćajnice kako bi izrazili nezadovoljstvo stanjem u sektoru i problemima s kojima se suočavaju.

Dok su se španski poljoprivrednici fokusirali na probleme s lokalnom divljači i pretnjama zaraznih bolesti stoke, poljski farmeri usmerili su svoje zahteve prema Evropskoj uniji i trgovinskom sporazumu s Merkosurom, što je podstaklo talas protesta širom zemlje.

Nedostatak podrške institucija

U Kataloniji je poljoprivredna organizacija Unió de Pagesos 29. decembra okupila oko 370 traktora na glavnom autoputu Eix Transversal (C-25) između Lleide i Girone, blokirajući saobraćaj kako bi upozorila na štete koje im uzrokuje prevelika populacija divljih svinja, jelena i zečeva, ali i na niz zaraznih bolesti u stočarstvu, prenosi Segre.

Demonstranti su doveli u pitanje, kako navode, neaktivnost katalonske vlade suočene sa zdravstvenim pretnjama koje dolaze iz zemalja poput Francuske i Italije, kao i primenu sanitarnih protokola za koje smatraju da uzrokuju smrt većeg broja životinja nego same bolesti.

Francuska angažovala vojsku u vakcinisanju goveda protiv bolesti kvrgave kože

Blokada je uključivala traktore ukrašene transparentima, pa čak i životinjskim lobanjama kao simbolima problema, a demonstranti su upozorili da poljoprivrednici trpe znatne ekonomske gubitke, nedostatak institucionalne podrške i neefikasne protokole za kontrolu šteta.

"Naša privreda trpi zbog nedostatka konkretnih mera protiv divljači koja uništava useve, a zdravstveni protokoli ne štite stoku onoliko koliko bi trebali. Tražimo hitnu akciju i jasno definisane mere kako bi se zaštitila ruralna zajednica“, napomenuo je Néstor Sera, predstavnik Unió de Pagesos.

Protest protiv Mercosura

U Poljskoj su 30. decembra farmeri organizovali protestne akcije na glavnim putevima, mostovima i nadvožnjacima, s ciljem skretanja pažnje javnosti i vlasti na svoje zahteve, piše Farmer.

Glavni razlog nezadovoljstva je sporazum s Merkosurom, trgovinski dogovor između Evropske unije i zemalja južnoameričkog bloka koji bi ukinuo carine i dodatno otežao evropskim poljoprivrednicima takmičenje s jeftinijim uvozom poljoprivrednih proizvoda iz Brazila, Argentine, Urugvaja i Paragvaja. Poljoprivrednici upozoravaju da bi takav razvoj događaja doveo do pada cena domaćih proizvoda i ugrozio održivost nacionalne poljoprivrede.

"Bio je to najveći protest poljoprivrednika koji je Brisel video u poslednjih 30 godina"

"Ovo nije politički protest, već borba za naš način života i egzistenciju naših porodica. Sporazum s Merkosurom preti da uništi naše tržište i gura poljoprivrednike prema ivici propasti. Tražimo da Evropska unija odustane od uslova koji nas stavljaju u nepovoljan položaj“, istaknuo je Krzistof Olejnik, jedan od organizatora protesta.

Dodao je kako su farmeri odlučni da nastave s protestnim aktivnostima sve dok se ne postigne pravedno i održivo rešenje za poljoprivrednike u Poljskoj.

Tagovi

Unió de Pagesos Poljska Španija Protest Merkosur

Autor

Nikola Kučar

Više [+]

Novinar i urednik s više od dvadeset godina iskustva u štampanim i digitalnim medijima, na radiju i televiziji.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

Klešta za kastriranje 30cm Ukal

KLUB

Stanko Nekić
pre 3 nedelje

KAKO POSADITI ORAH ?

Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.
I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje.

Dobar izbor položaja
Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima.
Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre.
Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu.
Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini.

Sadnja oprašivača
Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača.
Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti.
Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

KAKO POSADITI ORAH ?
 
 Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini. 
 I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje. 
 
 Dobar izbor položaja
 Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima. 
 Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
 Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre. 
 Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
 Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu. 
 Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
 Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini. 
 
 Sadnja oprašivača
 Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača. 
 Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti. 
 Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.
 
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije 
 Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

Zadnje aktivnosti

Online korisnici

Promo