#SrbijaCveta2026 - Poljoprivrednici, ovaj projekat se tiče i vas?

Posmatrajući biljni svet 12 meseci godišnje, grupa botaničara sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, primetili su da se datumi kad biljke cvetaju i kada je to zabeleženo po literaturi razlikuje. Dolazi do odstupanja.

Zato su pokrenuli nacionalni projekat pod nazivom #SrbijaCveta2026 u okviru kojeg će građani beležiti neobičajno cvetanje biljaka i tim fotografijama praviti jedinstvenu bazu.

"Već 1. januara 2026. godine smo dobili informacije iz Novog Sada o tome da još uvek cvetaju ruže u dvorištima; ali i da se u urbanim sredinama mogu videti u fazi cvetanja hoću-neću (Capsella bursa-pastoris), obična sivka (Berteroa incana) ili na primer prolećni cvet poznat i kao žutenica (Senecio vernalis) i crni slez (Malva sylvestris)", navodi viši naučni saradnik Milica Rat u okviru spomenutog Departmana.

Sve ove vrste imaju dug period cvetanja (od ranog proleća do jeseni), ali se u zvaničnim udžbenicima najčešće navodi period mart-jun, april-septembar; to su granice, koje kao naučnici žele da promene.

"Želimo da imamo dokaz da kažemo koje vrste u kojim sredinama cvetaju tokom cele godine."

Poljoprivrednici - važni posmatrači

Podsetimo se prethodnih godina kad su višnje i kruške cvetale početkom jeseni, a ostalo voće još i rodilo tokom zime. Koliko su vremenski uslovi pomerili date granice, najbolje se vidi u agraru.

U sred zime cveta i rađa voće, šta kažu stručnjaci?

"Posebna ciljna grupa su nam poljoprivrednici. Poljoprivredna područja, bilo da su to manje bašte, voćnjaci, vinogradi, ili njive, su posebni tipovi staništa i od značaja su za biodiverzitet. Osim toga, cilj nam je i da saznamo više o vrstama koje gaje poljoprivrednici. Kad se uočavaju cvetovi kajsije, maline, kruške, vinove loze, trešnje, kad se formira klas kod pšenice, i slično", objašnjava naša sagovornica.

View this post on Instagram

A post shared by Srbija cveta 2026 (@srbijacveta2026)

Mnogo se govori o klimatskim promenama, a one se najslikovitije mogu prikazati kroz cvetanje biljaka.

"Istovremeno, cilj nam je i promocija onih vrsta na koje nismo navikli. Poznato je da se mali broj vrsta gaji na velikim površinama i da su primarno prisutne na tržištu, ali u različitim krajevima naše zemlje se mogu pronaći i one retke, nekad se nazivaju i stare sorte, ili čak i novi hibridi, koji zaslužuju jednaku pažnju", ističe Rat.

Cilj projekta jeste da se podaci sakupe do 31.12.2026. godine i da potom usledi period njihove obrade i da sredinom 2027. godine ona bude dostupna građanima.