Šta s 10.000 dinara poljoprivredne penzije?

Zvuči kao naučna fantastika, ali ako je verovati Poreskoj upravi ukupan dug poljoprivrednika u Srbiji za neuplaćene doprinose penzijsko-invalidskog osiguranja iznosi 90 milijardi dinara. Ako se na to "nakalemi" i kamata, dugovanje se uvećava na neverovatnih 186 milijardi dinara. Rešenju problema kraj se ne vidi, iako se država, bar deklarativno, za to zalaže.

Koliko je poljoprivredna proizvodnja, ali i ruralni prostor, u dubiozi govori i činjenica da tek svaki šesti poljoprivrednik u Srbiji redovno plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Nameće se pitanje koliko će poljoprivrednika uspeti da izmiri te dugove da bi ostvarili pravo na penziju kada za to dođe vreme.

Poljoprivredna penzija pola socijalne pomoći

Predsednik Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš kaže da zbog trenutne visine poljoprivredne penzije aktivni poljoprivrednici ne vide smisao plaćanja penzijsko-invalidskog osiguranja:

"Problem je višedecenijski. Država je napravila puno propusta i sve obesmislila. Poljoprivredni penzioneri koji imaju 10-11 hiljada dinara, što je pola od socijalne pomoći, teško da mogu da preguraju mesec s tim novcem. Ne vidimo smisao i budućnost. Taj dug je sa nerealno visokim kamatama. Osiguranje bi trebalo da bude naš izbor, a ne da bude obavezno. Ljudi neće da izdvajaju novac ako u budućnosti neće imati uslova za starački život".

Pošteno je da imućniji plate više

Miroslav Kiš ima i predloge kako da se postojeće stanje unapredi, a prvenstveno misli na otpisivanje, kao kaže, nerazumno visokih kamata.

"Mora da se napravi skala ko koliko ima zemlje, šta je do sad plaćao. Mora da se stavi tačka na kraj priče. Nedopustivo je da se ljudima oduzima zemlja. Neko ima hektar ili dva zemlje, a ima milionske obaveze. Ovoj problematici država nije ozbiljno prišla. Jer da jeste, problem bi bio rešen. Poljoprivreda je državi zadnja rupa na svirali", smatra Kiš.

Slaže se sa predlogom da bi oni koji imaju više zemljišta trebalo više uplaćuju više u fond PIO ali smatra da je osnovni problem što ljudi nemaju poverenja u ceo sistem. Podseća da oni poljoprivrednici koji su u sistemu PDV-a već više uplaćaju u fond PIO.

Dugove delom otpisati, delom reprogramirati

Agrarni analitičar Čedomir Keco kaže da će rešavanje problema poljoprivrednih penzija početi onda kada država reši pitanje nagomilanih dugovanja prema PIO fondu.

"Prema podacima kojima raspolažem poljoprivrednici Fondu za penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje duguju milijardu 170 miliona evra. To je iznos s kojim naša država u pregovorima upoznaje i Međunarodni monetarni fond. To se vodi kao potraživanje države i koristi se u uspostavljanju balansa između troškova i prihoda. Niko još ne razmišlja o rešenju ovog dugovanja, a ono bi moralo biti svedeno na otpisivanje i na reprogram. Ne može se nešto plaćati što se ne koristi. Po Ustavu ne može niko da obaveže čoveka da doživotno ostane u fondu penziono-zdravstvenog osiguranja ako on to neće", tvrdi Keco.

Dodaje da je sasvim drugo pitanje čime se uslovljava pravo na korišćenje subvencija i to je, po njemu, sasvim legitimno pravo države.

Osipa se broj poljoprivrednih penzionera

Poljoprivrednici su u obavezi da doprinose plaćaju u roku od 45 dana od početka tromesečja. Čim "probiju" termin, Poreska uprava obračunava kamate na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Zakon o PIO ne predviđa mogućnost povraćaja doprinosa zbog neostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Za deceniju i po broj poljoprivrednih penzionera smanjen je sa bezmalo pola miliona na oko 200.000. Kroz Fond definitivno "duva promaja", pa nije ni čudno što je minimalna poljoprivredna penzija 10 i po hiljada dinara.

Foto: Đorđe Simović i schuldnerhilfe / Pixabay