Svet mora do 2030. da dosegne vrhunac stočarstva i obnovi vegetaciju!

Države bi trebalo da sprovode politiku za smanjenje stoke, diverzifikaciju proizvodnje hrane i vraćanje zemlje prirodi, poručuju istraživači. Ogromna obnova prirodne vegetacije na tlu koje se trenutno koristi za proizvodnju mesa "najbolja je opcija" za uklanjanje CO2 (ugljen diokisid) iz atmosfere i sa njom mora da se počne odmah, upozoravali su naučnici.

Stada goveda i ovaca zahtevaju ogromne površine zemlje, ne samo za pašnjake već i za žitarice uzgojene za ishranu intenzivno gajenih životinja. Zatim, njihovi probavni procesi rezultiraju visokim emisijama metana, koji je važan gas staklene bašte, piše Independet.

Četiri ključne mere

Od 2017. godine, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC), atmosfera ne sme da apsorbuje više od 420 milijardi tona CO2, a otprilike 720 milijardi tona ugljen dioksida mora da bude uklonjeno iz atmosfere, kako bismo imali priliku da ograničimo globalno zagrevanja na 1,5 Celzijusov stepen.

Istraživači sada pozivaju zemlje sa visokim i srednjim dohotkom da uključe četiri mere kako bi ih uskladile sa ciljevima pariškog klimatskog sporazuma:

• proglasiti vremenski okvir za vrhunac stočarske proizvodnje;
• identifikovati najveće izvore emisija iz stočarstva i odrediti odgovarajuće ciljeve smanjenja proizvodnje;
• sprovoditi politike za diverzifikaciju proizvodnje hrane zamenom stoke održivom hranom, koja povećava dobrobit za javno zdravlje - uglavnom mahunarke (uključujući pasulj, grašak i sočivo), žitarice, voće, povrće, orašaste plodove i semenke;
• kad je to moguće, usvojiti pristup prirodnim klimatskim rešenjima, kako bi se zemlja kao upijač ugljenika, zamenila obnavljanjem izvornog vegetacionog prekrivača.

Manje crvenog mesa u ishrani

Naučnici su dodali: "Predlažemo da zemlje sa visokim i srednjim dohotkom ne daju outpute svoje stočne proizvodnje u druge zemlje već umesto toga da smanjuju potražnju za stočnim proizvodima."

Tokom prošle godine, tadašnji glavni naučnik za životnu sredinu u Velikoj Britaniji, Jan Bojd, upozorio je da ljudi moraju da jedu manje crvenog mesa, manje da putuju i kupuju manje odeće, a takođe je pozvao na stvaranje "neto nultog ministarstva".

Početkom decembra, naučnici sa Univerziteta u Gotingenu, objavili su istraživanje koje predviđa kako bi unos kalorija mogao da se promeni između 2010. i 2100. i procenili kako bi globalni zahtevi za hranom mogli da se povećaju za 80 odsto do kraja veka.