Svetska banka predviđa pad cena hrane: Pirinač i soja najviše gube na vrednosti

Cene hrane u svetu ove godine će pasti za sedam odsto, a dodatno smanjenje od jedan odsto očekuje se i u 2026., pokazuje najnoviji izveštaj Svetske banke o stanju na tržištu sirovina. Kao ključni razlozi navode se smanjena potražnja za stočnim žitaricama i povećane globalne zalihe.

Pad cena prehrambenih proizvoda deo je šireg trenda slabljenja cena sirovina, koje prema prognozama dostižu najniži nivo od 2020. godine. Uzrok tome je usporavanje globalnog privrednog rasta, kao i obilne zalihe naftnih derivata.

Turbulentna vremena za tržište sirovina

Prema Svetskoj banci, tržište sirovina prolazi kroz izuzetno nestabilno razdoblje. "Neizvesno je da li će ovo postati novo, turbulentnije doba za tržište sirovina, ali verovatnost je sve veća", navodi se u izveštaju. Kao uzroci volatilnosti navode se geopolitički sukobi, trgovinske napetosti, klimatski ekstremi i povećani rizici u globalnim lancima snabdevanja.

Očekuje se da će proizvodnja nafte nadmašiti potražnju, posebno zbog slabijeg privrednog rasta i brze ekspanzije električnih vozila u Kini. Cena nafte predviđa se na nivou od 64 dolara po barelu (oko 56,50 evra), dok trenutne cene variraju oko 60 dolara.

U segmentu gasa, očekuje se da će zbog viših cena u prvom kvartalu 2025. cene u Evropi porasti za šest odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok se u 2026. godini predviđa pad od devet odsto.

Pad cena žitarica

Poljoprivredni proizvodi će, prema procenama, u 2025. godini pojeftiniti za jedan odsto, a dodatnih tri odsto u 2026. godini. Ipak, više cene kakaa i kafe ograničavaju ukupni pad cena. Najveći pad očekuje se kod žitarica, više od 10 odsto,najpre zbog obilnih zaliha pirinča i soje. Za pirinač se očekuje pad cene od čak 29 odsto.

Udarac za ratare: Setva u toku, nova žetva pred vratima, a na berzama potonuće cena

Suprotno tome, cene kukuruza i pšenice neće znatnije padati. Manjak ponude kukuruza zbog nižih cena nafte te trgovinske barijere između SAD-a i Kine zadržaće pad na dva odsto. Pšenica, iako će beležiti manji pad cena, ostaje tražena – potrošnja premašuje proizvodnju, pa zalihe polako opadaju.