Svetska organizacija za zaštitu prirode: Bacanje hrane uništava nas i našu planetu

Ovogodišnji Dan planete Zemlje, koji se obeležava 22. aprila, poklopio se s proslavom Uskrsa, jednog od najvažnijih praznika u hrišćanskom kalendaru.

Dok se mnogi okupljaju oko bogatih prauničnih stolova, Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) podseća da bi i u vreme slavlja trebalo razmišljati o održivosti, posebno kada je reč o hrani.

Prema poslednjem WWF-ovom Izveštaju o stanju planete, trenutni sistem proizvodnje hrane globalno koristi čak 40 odsto nastanjive površine Zemlje, odgovoran je za više od četvrtine emisije ugljenik dioksida, troši 70 odsto raspoložive slatke vode, te predstavlja glavni uzrok gubitka prirodnih staništa mnogih biljnih i životinjskih vrsta.

Vreme praznika je vreme odgovornosti

"Naša planeta jednostavno ne može da prati tempo kojim trošimo njene resurse", upozorava direktorka WWF Adrije, Nataša Kalauz. Dodaje i da su paradoksi današnjice bolno očigledni:

"Polovina čovečanstva bori se s gojaznošću, dok druga polovina gladuje. Istovremeno, bacamo više od trećine proizvedene hrane, a žalimo se na njenu cenu. Sami stvaramo ove apsurde i sami ih moramo rešiti".

Praznici, iako simboli zajedništva i tradicije, često znače preteranu potrošnju, posebno hrane. WWF apeluje na građane da razmisle o količini hrane koju kupuju, pripremaju i bacaju. Svaki komad hrane koji završava u otpadu nije samo finansijski, već i gubitak resursa koji su bili potrebni za njenu proizvodnju.

"Poštujmo prazničnu tradiciju, ali imajmo na umu da se obilje često pretvori u teret za nas same, ali i za našu planetu", naglašava Kalauz.

Održivost je moguća i nužna

WWF ističe da je moguće proizvesti dovoljno hrane i istovremeno očuvati prirodu, ali samo uz promenu pristupa: korišćenjem održivih poljoprivrednih praksi, ravnomernim unošenjem biljnih i životinjskih namirnica u ishranu, te odgovornim upravljanjem ribljim fondovima i akvakulturom.

Smanjenjem otpada od hrane možemo napraviti razliku jer Zemlji dajemo dodatnih 13 dana godišnje za obnovu prirodnih resursa. Ujedno bismo smanjili emisiju metana iz odlagališta otpada i doprineli pravednijoj raspodeli hrane na globalnom nivou.

U trenucima kad pripremamo uskršnje obroke, svako od nas može da napravi razliku. Promišljanje o stvarnim potrebama i odgovornosti prema prirodi trebalo bi da postane svakodnevna navika, ne samo povodom Dana planete Zemlje.

Jer očuvanje planete ne počinje velikim kampanjama nego s tanjirom ispred nas.