U Brazilu otvorena Konferencija o klimi COP30: Samo kukanje nije strategija, potrebna su rešenja

U Belemu, u Brazilu, u srcu Amazona, otvorena je 30. konferencija UN-a o klimi COP30. Već na početku konferencije, poruke govornika bile su jasne: bez brže i odlučnije akcije, opstanak čovečanstva biće ozbiljno ugrožen, objavio je Dw.

Šef UN za klimatske promene, Sajmon Stil, upozorio je da je potrebna hitna akcija kako bi se smanjile emisije i izgradila otpornost: "Moramo da se krećemo mnogo brže. Samo žalbe nisu strategija, potrebna su nam rešenja." Delegacije iz više od 190 zemalja učestvuju u dvonedeljnim pregovorima, a očekuje se oko 50.000 učesnika.

SAD ponovo van globalnih pregovora

Kao i prethodnih godina, Sjedinjene Države ne učestvuju aktivno na konferenciji o klimi. Predsednik Donald Tramp, koji klimatske promene naziva "najvećom prevarom", nije poslao delegaciju, a njegovo povlačenje iz Pariskog sporazuma i smanjenje sredstava za klimu izazvali su zabrinutost da bi i druge zemlje mogle usporiti svoje klimatske politike.

Predsednik COP-a Andre Korea do Lago rekao je da je saradnja ključna i da COP30 mora biti zapamćen kao "konferencija o implementaciji".

EU planira da do 2040. smanji emisije stakleničkih gasova za 90 odsto: Šta to znači za farmere?

Stil je naglasio da se svet već suočava sa ogromnim ekonomskim gubicima, pri čemu klimatske katastrofe uzrokuju dvocifrene udarce na BDP mnogih zemalja. Naglasio je da je odlaganje neprihvatljivo dok suše uništavaju useve, cene hrane rastu, a milioni ljudi ostaju bez krova nad glavom.

Brazilski predsednik Lula da Silva upozorio je da "klimatske promene više nisu pretnja budućnosti, već tragedija sadašnjosti". Uragani, poplave, suše i požari širom sveta poslednjih meseci dodatno potvrđuju hitnost situacije.

Svet promašio cilj od 1,5 stepena

Uprkos obavezama preuzetim Pariskim sporazumom, globalno zagrevanje je već van bezbednih granica. Prema procenama UN, planeta je na putu da se zagreje za oko tri stepena Celzijusa. Do sada je samo oko stotinu zemalja podnelo ažurirane klimatske planove.

EU dolazi na COP30 sa nejasno definisanim ciljem, a to je smanjenje emisija za 66 do 72 procenta do 2035. godine.

Jedna od najtežih tema pregovora biće finansiranje. Na COP29 je dogovoreno da će zemlje u razvoju dobijati 300 milijardi dolara godišnje od 2035. godine za borbu protiv klimatskih promena, ali još nije jasno odakle će taj novac doći. Stručnjaci upozoravaju da je potrebno mnogo više, oko 1,3 biliona dolara godišnje.

Brazil je pokrenuo globalni fond za zaštitu tropskih šuma (TFFF) pre COP30, a Norveška i Francuska su već objavile svoje doprinose. Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da će Nemačka dati "značajan" doprinos, naglašavajući da ekonomski rast i zaštita klime moraju ići zajedno.