U jednoj deceniji EU zbog klimatskih promena izgubila 145 milijardi evra

Da klimatske promene uzrokuju ekstremne vremenske prilike dokaz je ova, sušna 2022. godina koja je globalno dovela do velikih gubitaka u poljoprivredi. Osim suše, sve smo češće svedoci poplavama, olujama, gradu, toplotnim talasima, koji su protekle decenije prouzrokovali 145 milijardi evra ekonomskih gubitaka u Evropskoj uniji, navodi Eurostat. 

Rast od dva odsto godišnje

Oni su prisutni već 30 godina, a u poslednjoj deceniji pokazuju jasan trend rasta od dva odsto godišnje, procenjuje Evropska agencija za okolinu. 

U 2020. su iznosili 12 milijardi evra, a najveći ukupni gubitak zabeležen je 2017. (27,9 milijardi evra), kao rezultat toplotnih talasa koji su isušili zemlju i doveli do velikih šumskih požara. Najmanji ukupni gubitak zabeležen je 2012. (3,7 milijardi evra). 

Grčka u najtežoj situaciji

U 2020. su iznosili 27 evra po stanovniku EU-a. Država članica s najvećim ekonomskim gubitkom po stanovniku (gotovo tri puta većim od proseka EU) bila je Grčka (91 € per capita), a slede Francuska (62 €) i Irska (42 €). Najmanji su zabeleženi u Bugarskoj (0,7 per capita), Sloveniji i Slovačkoj (4 eura).

Ekonomski gubici povezani s klimom jedan su od pokazatelja u interaktivnoj vizualizaciji koju je kreirao Eurostat, a prikazuju relevantne statističke podatke vezane za evropski zeleni dogovor. Ovaj alat daje pregled 26 pokazatelja podeljenih u tri glavne teme: smanjenje našeg uticaja na klimu, zaštita planete i zdravlja, kao i omogućavanje zelene i pravedne tranzicije.