Veliki rizik od prehrambene krize na području Mediterana?

Da li će prehrambena kriza pogoditi zemlje Mediterana? Direktor Međunarodnog centra za visoke mediteranske poljoprivredne studije "Ciheam" iz Saragose, Raul Kompes, ističe rizike za hranu u severnoj Africi i na Bliskom istoku ako se ne aktivira sporazum o pomorskom izlasku žitarica iz Ukrajine, izveštava EFE:Agro. Izostanak produžavanja crnomorskog sporazuma, koji je omogućavao pomorski izvoz žitarica iz Ukrajine, povećava rizik od prehrambene krize u zemljama sjeverne Afrike i Bliskog istoka.

Zabrinjavajuća zavisnost od uvoza hrane

Kompes analizira posledice ovakve situacije. Prema njemu ovaj sporazum je bio diplomatski uspeh u kome su posredovali Turska i Ujedinjene nacije. Uspostavljanjem koridora došlo olakšanja, jer je 32 miliona tona žitarica otpremljeno iz ukrajinskih luka što je dovelo do pada cena.

Situacija je zabrinjavajuća posebno za područje Mediterana, zemlje severne Afrike i Bliskom Istoku. Većina država je zavisna od uvoza žitarica. Među njima se posebno ističu Egipat, koji je vodeći svetski uvoznik pšenice sa više od 100 miliona stanovnika, i Alžir, koji je vodeći afrički uvoznik prehrambenih proizvoda.

U ovim državama povećanje cena poljoprivrednih proizvoda i trgovinskih tokova ima destabilizirajuće posledice. U narednim sedmicama će biti potrebno videti šta će se desiti sa neprodužavanjem dogovora o žitu.

Slab prehrambeni sistem

Kompes je ukazao da su nacionalne vlasti svesne rizika i pokušavaju da olakšaju pristup žitaricama stanovništvu merama poput subvencionisanja uvoza. Sukob u Ukrajini je pokazao krhkost prehrambenog sistema, poteškoće u snabdevanju i sve probleme koji će obeležiti poljoprivredno-prehrambene politike.

Ukazao da ove države moraju razmišljati o rešenjima u kratkom, srednjem i dugoročnom periodu, svoje logističke i distributivne lance učiniti efikasnijim kako bi poboljšale kapacitete za ishranu stanovništva i smanjile svoju eksternu zavisnost.

Maroko je proveo mnogo godina razvijajući svoj poljoprivredno-prehrambeni sektor uz državnu politiku koja teži smanjenju ruralnog siromaštva i povećanju proizvodnih kapaciteta. To je stvorilo strah među španskim poljoprivrednicima od konkurencije, posebno u proizvodnji voća i povrća. Potpisivanje trgovinskih sporazuma između Evropske unije i Rabata stvorilo je situacije konkurencije u nekim proizvodima, ali načini proizvodnje nisu isti.