Veliki zeleni zid Afrike – borba protiv dezertifikacije i siromaštva

Napokon jedan optimističan film. Ohrabrujući u svojim idejama koje širi s ekrana, nakon nekoliko depresivnih nedelja koje sam provodio gledajući kako se industrije hrane i mode koriste ekološkim imidžem dok zapravo nastavljaju da zagađuju planetu ili kako se klimatske promene ubrzano pogoršavaju.

Film "Veliki zeleni zid" ("The Great Green Wall“, 2019.) koji je režirao Džared P. Skot prati ambiciozni projekat sadnje osam hiljada kilometara duge trake drveća kroz afrički Sahel - region koji se prostire južno od Sahare.

Borba protiv dezertifikacije

Cilj projekta "Veliki zeleni zid“ je borba protiv dezertifikacije, klimatskih promena, siromaštva i sukoba koji proizlaze iz degradacije zemljišta i kako bi se povećala bioraznolikost i podržao održivi razvoj lokalnih zajednica.

Pokrenut 2007. godine pod vođstvom Afričke unije prostire se od Senegala na zapadu do Džibutija na istoku. Inicijativa ima ambiciozan cilj da obnovi 100 miliona hektara degradiranog zemljišta do 2030. godine, čime bi se stvorila zelena traka širine 15 km i koja bi obuhvatila više od 20 afričkih zemalja.

Hladan i otuđen proces proizvodnje hrane

Osim ekoloških ciljeva, projekat nastoji da stvori 10 miliona zelenih radnih mesta, poboljša sigurnost hrane i smanji migracije uzrokovane klimatskim promenama.

Naratorka i glavna protagonistkinja je Ina Modja, malijska muzičarka i aktivistkinja, koja putuje kroz Senegal, Mali, Niger, Nigeriju i Etiopiju, upoznajući ljude koji aktivno u učestvuju stvaranju Zelenog zida.

U filmu učestvuju i brojni drugi pojedinci: lokalni farmeri, zajednice koje sade stabla, žrtve klimatskih migracija te političari, naučnici i članovi nevladinih organizacija.

Inicijativa Velikog zelenog zida ima ključnu ulogu u poljoprivredi. Ovaj projekat nije samo red drveća; sve više se usmerava na razvoj multifunkcionalnih ekoloških zona - spojeva uzgoja useva, šumskih područja, pašnjaka i vodnih resursa, čime se jačaju zajednice i njihova otpornost.

Sahel je područje koje snabdeva milione ljudi osnovnim prehrambenim proizvodima poput prosa, kukuruza, kikirikija i drugih useva. Za poljoprivredu, projekat je od ključne važnosti jer vraća degradirano zemljište u proizvodnu upotrebu.

Politička nestabilnost

Jedina zamerka koju imam na ovaj film, koji je producirao Fernando Meireles, poznati brazilski reditelj nominovan za Oskara, autor "Božjeg grada“, "Brižnog vrtlara“ ili "Dvojica papa“, je što se previše bavi ličnim putovanjem Modje, a manje prikazuje sveobuhvatnu analizu stanja na terenu.

Srećom Youtubeu je prepun videa/filmova o toj temi. Dužih i kraćih. Ipak, uglavnom su suvoparni, snimljeni bez emocija i prepuni informacija koje bi vas mogle uznemiriti. Poput recimo činjenice da projekat ne funkcioniše kako je planirano. Najviše zbog političkih nestabilnost, nedovoljnog finansiranja, korupcije i klimatskih ekstrema.

Međutim, projekat nije stao. "Veliki zeleni zid“ s odmakom od šest godina uspeo je da prikaže nadu u regionu koji mediji često prikazuju samo kroz prizmu sukoba i patnje. A i muzika je odlična.