Voćari traže moratorijum na kredite, javna skladišta i formiranje fonda za interventne mere

Predsednik Udruženja poljoprivrednika "Zemlja domaćina" Milovan Jakovljević iz Ivanjice predložio je na 17. sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, održanoj 28. jula, nekoliko mera koje bi država trebala da preduzme kako bi se najzad nekako rešili nagomilani problemi u poljoprivredi, nastali poslednjih godina.

"Prva, od četiri mere koje sam predložio odnosi se na formiranje fonda za interventne mere kada su u pitanju poremećaji na tržištu u smislu damping cena, tačnije, kada dođe do toga da proizvodne cene budu veće od prodajnih", kaže za Agroklub ovaj voćar koji uzgaja maline na tri hektara.

Kako dalje napominje, država bi u toj situaciji morala da interveniše putem pomenutog fonda tako što bi subvencionisala razliku između proizvodne i prodajne cene, što bi dovelo do održanja poljoprivredne proizvodnje u ruralnim krajevima naše zemlje.

"Na taj način bi se predupredilo odseljavanje i demografska erozija iz pasivnih područja u razvijene krajeve."

Problem javnih skladišta

Druga predložena mera na sednici je naročito značajna za povrtare i voćare, a podrazumeva da se poljoprivrednim proizvođačima koji su nezadovoljni otkupnim cenama za vreme otkupa omogući da svoju robu lageruju u javna skladišta i tako čekaju bolje tržišne uslove.

"Državne institucije bi u tom slučaju javnim pozivom pozvale na konkurs zainteresovane vlasnike hladnjača da svoje kapacitete stave na raspolaganje uz određenu nadoknadu. Onda bi država bila u obavezi da subvencioniše zamrzavanje, pakovanje i obeležavanje poljoprivrednih proizvoda bar kodovima kako bi vlasnici tako obeležene robe garantovali i kako se ta roba ne bi mešala sa robom drugih vlasnika", ističe on.

Ideja je, kaže, da se takva skladišta povežu u više logističkih trgovinskih centara što podrazumeva dobar i kvalitetan marketing domaćim i stranim kupcima. Kupovina bi im sigurno bila olakšana, jer bi unapred znali kako i gde mogu naći kvalitetnu robu.

Reprogram duga i veće subvencije

Zbog dugogodišnjih nagomilanih finansijskih problema prilikom otkupa koji stvaraju dodatnu glavobolju proizvođačima predložena je treća mera koja se odnosi na to da se otkupljivačima, hladnjačarima i prerađivačima poljoprivrednih proizvoda omogući reprogram duga kod komercijalnih banaka.

"To bi podrazumevalo moratorijum na kredite u vremenskom periodu od najmanje tri godine uz ugovornu obavezu da isplate sve prethodne i tekuće dugove poljoprivrednim proizvođačima."

Šumadijski voćar Aleksandar Glišić: "Šljive nema, ove godine pečem rakiju od ananasa"

Pored svega, veliki problem poslednjih godina predstavljaju i surovi vremenski uslovi poput suše, ekstremno visokih dnevnih i noćnih temperatura, jakih prolećnih mrazeva, pa je Jakovljević kao četvrtu meru predložio veći podsticaj i subvencije za voćarsku i povrtarsku proizvodnju u zaštićenom prostoru.

"Naročito bih istakao da se određena finansijska sredstava izdvoje za sisteme za navodnjavanje, antifrost sisteme, protivgradne mreže kao i mreže za zasenu", navodi on.

"Poljoprivreda ne treba da bude socijalna kategorija"

Kako dodaje, sve navedene mere treba da obezbede i stvore bolji ambijent za privredni razvoj poljoprivrede, jer poljoprivredna proizvodnja ne treba biti socijalna kategorija, već razvojna šansa koja bi obezbedila prehrambeni suverenitet i brži razvoj naše države.

"Na sednici su i poslanici vlasti i opozicije jednoglasno glasali za moje predloge", zaključuje Jakovljević.