Za klimatske izazove u poljoprivredi postoje mere adaptacije - koje?

Na jubilarnom 60. savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije i 6. savetovanju agronoma Srbije i Republike Srpske koje se ovih dana održava u hotelu "Palisad" na Zlatiboru, jedna od aktuelnih tema je između ostalog, tehnologija gajenja ratarskih biljaka u izmenjenim uslovima spoljašnje sredine kao i mere adaptacije na klimatske promene.

Spektar izazova

O ovom strateški važnom problemu govorio je dr Ivica Đalović sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Na početku izlaganja je istakao da su klimatske promene najveći izazov u 21. veku i da brojne studije ukazuju na prosečno povećanje temperature vazduha za 1,1 do čak 5,4 stepena do 2100. godine.

"Poljoprivreda se trenutno suočava sa širokim spektrom izazova kao što su već pomenute klimatske promene, stagnacija prinosa useva, smanjenje obradivog zemljišta usled njegove degradacije, niska efikasnost hranljivih materija, nedostatak više od jednog hranljivog elementa u zemljištu, rapidno opadanje nivoa organske materije kao i niska dostupnost vode", naveo je Đalović.

Veoma često se suočavamo, kaže, sa sporim porastom površina koje se navodnjavaju, zatim sa nerazvijenim stočarstvom, starosnom strukturom poljoprivrednog stanovništa i slično. Otuda se nameće pitanje koliko su strateški značajne adekvatne mere adaptacije u cilju ublažavanja negativnih posledica klimatskih promena na intenzivnu, savremenu poljoprivrednu proizvodnju.

"Tehnologija gajenja može u određenom stepenu da ublaži negativan efekat klimatskih promena, ali agrotehničke mere izvedene kvalitetno i na vreme ne mogu u potpunosti eliminisati pomenuti negativan uticaj."

Zaoravanje žetvenih ostataka

Kao najznačajnije mere adaptacije, dodaje, su očuvanje vlage u zemljištu, unošenje i povećanje sadržaja organske materije, pravovremena obrada zemljišta prilagođena usevu i regionu, diverzifikacija useva i uvođenje plodoreda, uvođenje pokrovnih useva, izbalansirana mineralna ishrana, optimalna gustina biljaka i u novije vreme, primena fitohormona i stimulatora rasta.

"Veoma važnu ulogu u povećanju sadržaja organske materije u zemljištu ima zaoravanje žetvenih ostataka, uvođenje rotacije useva, kao i setva useva sa dobro razvijenim korenovim sistemom", naglasio je Đalović.

Između ostalog, brojna pitanja odnose se i na sam izbor sistema obrade zemljišta, a sve u cilju očuvanja vlage i pravilnog razvoja korena, posebno u sušnim godinama. Da li će se primeniti klasična obrada ili neki od konzervacijskih ili redukovanih sistema zavisi isključivo od stanja vlage u zemljištu.

"Konzervacijski sistemi svakako mogu biti jedan od potencijalnih odgovora na klimatske promene, međutim jedan od problema redukovane obrade može biti slabija akumulativna sposobnost zemljišta za vodom. Sa druge strane, zbog dugogodišnjeg smanjenja dubine oranja veoma često dolazi do stvaranja plužnog đona čime se dodatno narušavaju vodno-vazdušne osobine zemljišta", kaže on i dodaje da je pri izboru adekvatnih sistema obrade od izuzetnog značaja stanje vlage u zemljištu.

Digitalna poljoprivreda

Sa druge strane, kao inovativni pristup u savremenoj tehnologiji gajenja biljaka, u poslednje vreme, u svetu se sve više primenjuje digitalna poljoprivreda, pri čemu varijabilno đubrenje kao i varijabilna setva imaju važnu ulogu.

"Elektromagnetne sonde nam daju nove informacije o zemljištu i njegovim fizičkim i hemijskim osobinama. Danas koristimo senzore kako bismo pratili vlažnost zemljišta i lista biljke, ali i da bismo odredili količinu najvažnijih biljnih i mineralnih materija. Sateliti i bespilotne letelice daju nam sveobuhvatni uvid u stanje useva."

Zahvaljujući ovom sistemu svaka biljka u skladu sa svojim potrebama dobija određenu količinu hraniva, čime se štedi značajna količina đubriva, ali i povećava prinos.

Pet prednosti i pet mana digitalizacije poljoprivrede

Prema rečima ovog stručnjaka za ratarstvo, varijabilno đubrenje je moguće samo ako se spoje moderna mehanizacija, precizna aplikacija kao i moderna laboratorija.

Slična situacija je i kada je u pitanju varijabilna setva. U tom slučaju se koriste podaci iz mapiranog zemljišta kako bi se prilagodila određena količina semena na datu parcelu na osnovu sadržaja vlage i lakopristupačnog azota.

"Ako je nizak sadržaj vlage, a mineralni azot neravnomerno raspoređen po dubini profila, tada možemo očekivati manje povoljnu godinu i smanjiti gustinu setve za 10 do 15% i obrnuto", kaže Đalović.

Kako zaključuje, stvaranjem novih sorti i hibrida, prilagođavamo se klimatskim promenama, a osobine koje treba da karakterišu useve su: efikasnost korišćenja vode i hraniva, tolerantnost na stresne uslove, ubrzan početni porast biljke i dobro razvijen korenov sistem.