Zanemarivanje zdravlja zemljišta imaće sve veće posledice na poljoprivredu

Ekstremni vremenski uslovi, podstaknuti klimatskim promenama, devastirali su poljoprivredne površine ove godine. Suše, poplave, tople zime, kasni mrazevi, samo su deo pojava sa kojima su se borili evropski poljoprivrednici. Na Siciliji su zbog suše stočari bili primorani da kolju stoku, polja pšenice u Francuskoj postala su močvare, vinogradi u Nemačkoj su se osušili zbog previsoke temperature i nedostatka vode. 

Iako šteta zbog septembarskih poplava u Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj još uvek nije procenjena, Evropska komisija najavila je 10 milijardi evra za obnovu, koristeći sredstva iz Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) i Evropskog fonda solidarnosti (EUSF), prenosi Politico. Ipak, zabrinjavajuće je da se degradacija tla gotovo ne spominje kao uzrok ili cilj obnove, ističe agrarni ekonomista i poljoprivrednik Benedikt Bosel iz Brandenburga, Nemačka. 

"Dogodio se ogroman broj poplava koje su direktno povezane sa ignorisanjem činjenice da je zemljište nešto što upija i čuva vodu", rekao je Bosel čija su pšenica, kukuruz, raž i proso uvenuli pod nedavnim neuobičajenim vrućinama.

"Ako proizvodite na način da zanemarite tu sposobnost, tada dobijate upravo ovo", komentirisao je.

Decenije potrebne za centimetar

Zanemarivanje zdravlja zemljišta delimično je razumljivo jer se njegov gornji sloj obnavlja vrlo sporo, pa su potrebne decenije za formiranje samo jednog centimetra. Zbog toga je za njegovu obnovu teško usmeriti hitnu pomoć nakon ovakvih kriznih situacija.

S druge strane, uvođenje dugoročnih mera za poboljšanje njegovog kvalitet,a poput smanjenja upotrebe pesticida, uzgoj cvetnih traka, pokrovnih useva, sadnja živica je često politički osetljivo pitanje. Kreatori politika nerado povećavaju podsticaje za takve promene, jer one ne nailaze na razumevanje samih poljoprivrednika, što dodatno otežava njihovo sprovođenje.

Prema Strategiji EU-a za zemljište, oko 60 odsto evropskog je u nezdravom stanju, izloženo različitim procesima degradacije, uključujući eroziju, zbijanje, zaslanjivanje, zagađenje, gubitak bioraznolikosti i betonizaciju. 

Narušen ciklus hranljivih materija i vode

Prema izveštaju Politica, uklanjanje gornjeg sloja zemljišta, najbogatijeg organskim materijalima, značajno narušava izmene hranljivih materija i vode, čime se smanjuje njegova plodnost. Bioraznolikost tla ima ključnu ulogu u snabdevanju useva hranljivim materijama, dok njegovo zbijanje ograničava rast korena i smanjuje sposobnost za infiltraciju vode.

Stručnjak Evropske komisije koji je želeo da ostane anoniman istakao je da sve to direktno utiče na poljoprivrednu produktivnost, a posledično i na prehrambeni sistem i sigurnost hrane. Zdravo zemljište ključno je za dobre prinose, što potvrđuje i njihov ovogodišnji pad, posebno u Francuskoj, gde je proizvodnja pšenice pala na najniži nivo u poslednjih 40 godina.

Idućih godina pogoršanje stanja

Evropska agencija za okolinu je u svojoj proceni klimatskih rizika iz marta prepoznala zdravlje zemljišta kao "značajan" rizik koji treba što hitnije rešavati. 

Predviđa se velika verovatnoća pogoršanja erozije i suše u idućih 15 godina i srednja verovatnoća propadanja tla koje bi do 2100. moglo uzrokovati značajne lančane reakcije u proizvodnji hrane, snabdevanju vodom i bioraznolikosti.

Prema Boselu, jasno je da sadašnja politika prehrambeno-poljoprivrednog sektora samo pogoršava situaciju.

"Nema budućnosti u kojoj možemo nastaviti kao do sada", zaključio je.