Zašto moramo negovati običaj bojenja jaja za Vaskrs?

Da li ste znali da se tradicija ukrašvanja vaskršnjih jaja na Veliki petak, osim u našem narodu, takođe čuva se i u novosadskim muzejima. Naime, konzervatori iz Muzeja grada Novog Sada, potrudili su se da očuvaju ljusku jajeta iz 1963. godine, koje je stanovnik Budisave Boško Brzić dobio na poklon od patrijarha Germana. To jaje je tadašnji patrijarh Srpske pravoslavne crkve darovao Brziću u manastiru Kovilju, jer je on bio u grupi ljudi koja je želela da dočeka patrijarha. Kako ističu u muzeju, a prenosi RTV, reč je o crvenom jajetu na kojem je patrijarh German ispisao svoje ime i datum kada je te (1963) godine slavljen Vaskrs.

Za čuvarkuću vezano mnoštvo običaja i verovanja

Još od XIII veka jaja se ukrašavaju tradicionalnim tehnikama voskom ili biljem. Međutim, nakon Drugog svetskog rata, razvijene su i druge tehnike, a danas, vaskršnja jaja se ukrašavaju temperama ili dekupažom. Treba pomenuti i to da je crvena, boja radosti i vaskrsenja, oduvek bila neizostavni deo Vaskrsa. Jaje koje se boji u crveno, naročito prvo jaje, naziva se čuvarkuća i za njega je vezan veliki broj narodnih običaja. Ono se čuva do narednog Vasrksa, a čuvarkućom se na vaskršnje jutro pomazuju deca po bradi, čelu i obrazima, da bi bila zdrava, lepa, vesela.

Jaje jedan od simbola vaskrsenja Isusa Hristosa

Bojenje i šaranje jaja je, kako smatraju mnogi, jedan od najlepših običaja vezanih za Vaskrs. To je deo kome se najviše raduju deca, jer se jaja pre svega poklanjaju njima, čine im radost, pa zato deca idu od kuće do kuće da skupljaju jaja i druge poklone. Ovaj običaj treba negovati i očuvati i u budućnosti, jer je i jaje na neki način simbol Hristovog vaskrsenja, napominju u Muzeju i dodaju da su običaji deo našeg kulturnog identiteta, pa zato čuvajući njih, mi smo čuvari i nosioci kulture i tradicije koju prenosimo na buduće generacije.