Zašto Novak Đoković jede urme? Evo 15 zanimljivosti o voću iz antičkih vremena

Iako je tačno poreklo urmi nepoznato, zna se da su se prvi put uzgajale u Plodnom polumesecu između Egipta i Mesopotamije još 4.000. pre Hrista, dakle pre 6.000 godina, u davnim antičkim vremenima.

Novak Đoković i urme

Za njihovu je popularnost danas najzaslužniji Novak Đoković, jedan od najboljih tenisera sveta, a koji je trenutno prvi na ATP listi.

Ovaj već veteran belog sporta ističe kako deo uspeha duguje prehrani. U pauzama za vreme mečeva on jede urme, banane i pije tek vodu.

One mu daju energiju koja se polako otpušta zbog čega lakše izdrži mečeve koji itekako znaju da se oduže.

Evo 15 zanimljivosti o urmama

1. Bogate su ugljenim hidratima, a zavisno od sorte sadrže 44 do 80 odsto prirodnih šećera. Pritom imaju nizak glikemijski indeks što znači da ih telo polako apsorbuje održavajući dobar nivo energije tokom dana, za razliku od običnih, jednostavnih ugljenih hidrata kod čije konzumacije se ona naglo diže, ali jednako tako i naglo pada.
2. Porcija od 100 grama urmi bez koštica sadrži četiri grama ili 15 odsto dnevne vrednosti detalnih vlakana, 10 odsto dnevne potrebe za gvožđem i četiri odsto za kalcijumom. Kao izvor nerastvorljivih vlakana, pokazalo se da njihova konzumacija povećava učestalost pražnjenja creva.
3. Sadrže minerale selen, mangan, bakar i magnezijum zbog čega doprinose zdravlju kostiju. Tu su i vitamini C i D.
4. Nazivaju ih i hranom za mozak jer imaju i značajnu količinu fosfora. Takođe, visok sadržaj kalijuma i nizak sadržaj natrijuma u njima pogodan je za osobe s hipertenzijom.
5. Na tržištu mogu da se nađu suve s košticom, bez koštice, u rinfuzi, ali i sveže koje je potrebno čuvati u frižideru.
6. Suve na 100 grama imaju 280 kalorija, ali vrlo su zasitne. Sveže imaju upola manje kalorija, 180.
7. Rok trajanja suvih je šest meseci ako se čuvaju na hladnom i suvom mestu u hermetički zatvorenoj posudi i godinu dana ako se drže u frižideru.
8. Neizostavan su sastojak istočnjačke kuhinje gde se koriste za pripremu raznih kolača i drugih poslastica. Sve su popularnije i na zapadu, posebno u veganskoj i rav ishrani gde su važan sastojak slatkih namaza, biskvita, energetskih pločica napravljenih od sirovih namirnica.
9. Egipat, Iran, Alžir i Saudijska Arabija su najveći proizvođači ovog voća koje raste u vrućoj, sušnoj klimi, a čak podnosi i slanu vodu.
10. Njeno stablo, tačnije rečeno, palma i plodovi imaju mnoge namene - od hrane, kozmetičke industrije do građevinskog materijala zbog čega je na Bliskom Istoku poznata kao 'drvo života' pa je nacionalni simbol Saudijske Arabije.
11. U Omanu kad se rodi sin, posade mu urmu. Stablo raste zajedno s njim i garantuje mu da njegova porodica nikada neće patiti od gladi.
12. Semenke palme mogu da budu u stanju mirovanja decenijama dok se ne stvore odgovarajući uslovi svetla i vode. Ako je u našim uslovima posadite u posudu, dobićete zanimljivu sobnu palmu.
13. Postoji više od 200 vrsta. Velikog ploda i najteža za uzgoj je "Majdool", a samim time i jedna od najskupljih na tržištu.
14. Koliko su bile važne u stara vremena pokazuje to da se spominju i u svetim knjigama. U Bibliji nekoliko puta, a još češće u Kur’anu.
15. Poznata je i pod nazivima datula, hurma, datulja.