Zemlja dramatičnom brzinom gubi biljke, životinje i vodu

Četiri naučna izveštaja UN o biodiverzitetu, koja su sačinili naučnici na sastanku u Kolumbiji, objavila su zaključak -  Zemlja gubi biljke, životinje i pijaću vodu dramatičnom brzinom. Izveštaji se odnose na američki kontinent, Evropu i centralnu Aziju, Afriku i azijsko-pacifički region.  Nakon tri godine istraživanja, zaključeno je da situacija nigde nije dobra.

Nusprodukt sve bogatijeg i naseljenijeg sveta

Kako pišu Novosti, predsednik istraživačkog tima Robert Votson (Watson) rekao je rad bio posvećen i tome kako Zemlju održati nastanjivom za ljude, jer se oslanjamo na biodiverzitet za hranu, pijaću vodu i javno zdravlje: "Trenutno stanje podriva blagostanje širom planete, i dugoročno nam preti u pogledu hrane i vode. Sve što se dešava je nusprodukt sve bogatijeg i sve naseljenijeg sveta".

Dodao je da je ljudima potrebno više hrane, više vode, više energije i više zemlje, a način na koji je društvo to pokušalo da ostvari odrazio se na biodiverzitet.  "Važna staništa su podeljena, strane vrste su preplavile mnoga mesta, hemikalije štete biljkama i životinjama, močvare i mangrovi koji uklanjaju zagađenje nestaju, a u morima i okeanima se lovi previše ribe", opominje Votson. 

Pitanje morala

Prema ovim izveštajima, ukoliko se trenutni trendovi nastave, predviđa se:

• da će na američkom kontinentu do 2050. biti 15% manje biljaka i životinja nego što ih je sada;
• da u Aziji do 2048. više neće biti ribe za komercijalni ribolov;
• da bi Afrika do 2100. mogla da izgubi polovinu nekih vrsta ptica i sisara;
• da će više od četvrtine vrsta koje žive samo u Evropi biti ugroženo. 

"Nekim vrstama preti izumiranje. Drugih je sve manje. To će biti usamljenije mesto u odnosu na današnji prirodni svet. To je moralno pitanje. Da li ljudi imaju pravo da ih dovedu do izumiranja?", pita Votson.