Zemljište je neobnovljiv prirodni resurs

Uništavanje obradivog zemljišta ekspanzijom gradova, sečom šuma, intenzivnom poljoprivredom, prekomernom ispašom, erozijom i drugim faktorima globalni je problem. Rešenja i projekcije za održivo upravljanje zemljištem biće predstavljeni na istoimenom drugom Međunarodnom i 14. Nacionalnom kongresu Srpskog društva za proučavanje zemljišta.

U tri dana stručnjaci iz 17 zemalja predstaviće gotovo 150 radova koji bi kroz konkretna rešenja trebalo da pomognu u smanjenju degradacije poljoprivrednog zemljišta.

Važnost očuvanja plodnosti zemljišta

Kada je o uticaju poljoprivrede reč, predsednik Srpskog društva za proučavanje zemljišta Milivoj Belić insistira na agronomski prihatljivim merama za očuvanje njegove plodnosti.

"Moramo u proizvodnju vratiti plodored i plodosmenu. Moramo se vratiti izvornim principima obrade zemljišta. Moramo smanjiti hemiju u zemljištu. Definitivno moramo preći na alternativne vidove zaštite od biljnih bolesti i štetočina. Ratarska i stočarska proizvodnja moraju činiti jednu celinu na gazdinstvu. I iz agronomskih i iz ekonomskih razloga", zaključio je Belić.

Sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević kaže da je Pokrajinska administracija ove godine izdvojila 20 miliona dinara za kontrolu plodnosti kako bi poljoprivrednici besplatno dobili rezultate analize svog zemljišta.

"To je duplo više nego prošle godine. Moram napomenuti da 2015. za te namene novac uopšte nije postojao. Neophodno je da utvrdimo sadržaj hranjivih materija u zemljištu kako bismo dobili kvalitetne preporuke za đubrenje. Naravno, spram rezultata i sami poljoprivrednici bi trebalo da prilagode svoje agrotehničke mere", rekao je Radojević na otvaranju skupa na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Neobnovljiv prirodni resurs

U međunarodno priznatoj dekadi zemljišta, po prvi put se zvanično zemljište označava kao neobnovljiv prirodni resurs. Zemljište se kroz istoriju veoma dugo stvara, a u procesu destrukcije trenutno uništava. Zato je potrebno napraviti zaokret u zemljišnoj politici. Međunarodna zajednica je prepoznala važnost podizanja svesti o značaju zemljišta za našu planetu, njegovim višestrukim ulogama, kao i postojećim izazovima za njegovo održivo korišćenje i označila period od 2015. do 2024. kao međunarodnu dekadu zemljišta.

Od zemljišta se očekuje da nahrani rapidno rastuću ljudsku populaciju, da nam obezbedi zdrav životni prostor, bude izvor sirovina, da bude rezervoar i filter voda, da sačuva bogati zemljišni biodiverzitet i da doprinese rešavanju globalnog otopljavanja.

Zemljište je jedan od najznačajnih prirodnih resursa za opstanak i razvoj čovečanstva. Zbog toga pojedinci i institucije koje se bave proučavanjem i upravljanjem zemljišta imaju veliku čast, odgovornost i obavezu kako bi zemljište sačuvali za generacije koje dolaze.

Foto: Đorđe Simović