Živimo u sojalizmu - klimatskoj i ekološkoj krizi, a kolonijalizam je živ i zdrav

Prema FAO-u, Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, do 2050. sjetska populacija će premašiti 9 milijardi. Potražnja za hranom povećaće se za 60 odsto. Može li svet da održi ovakav prehrambeni sistem?

Kako rastuća potražnja za mesom u Kini utiče na amazonsku prašumu? I zašto brazilske farmere privlače u Mozambik da tamo uzgajaju soju? Samo su neka od pitanja koje postavlja film "Soyalism“ (2018) autora Enrika Parentija i Stefana Libertija.

O Brazilu, Amazoniji, svinjama i tofu-u

Kada je FAO osnovan 1945. u Rimu, nakon kataklizme Drugog svetskog rata, za cilj je imao poboljšanje poljoprivredne proizvodnje i ishrane u svetu. Sedamdeset godina kasnije još uvek se bore protiv gladi i neuhranjenosti, ali i promovišu održivu poljoprivredu, šumarstvo i ribarstvo.

Soja je jedna od najvažnijih svetskih poljoprivrednih kultura, ključna sirovina u prehrambenoj industriji, čija se ukupna globalna proizvodnja, prema FAO-u, procenjuje se na oko 395 miliona tona za sezonu 2024./2025.

Brazil je najveći proizvođač na svetu, sa procentom od oko 40 odsto i godišnjim volumenom većim od 160 miliona tona.

Shvatate li kuda ide ovaj tekst?

Prema Amazoniji i krčenju šuma. Koliko puta ste od početka školovanja, do današnjih godina, čuli da su u Amazoniji pluća planete? Koliko ste puta gledali Dejvida Atenboroa kako vapi da prestanemo sa tom nečasnom rabotom. Za 2023. godinu, brazilska svemirska agencija INPE izvestila je o oko 5.153 kvadratnih kilometara deforestacije, odnosno nešto manje od 515.300 hektara

Gotovo 98 odsto farmi koje su blokirane brazilskim "Moratorijumom na soju", korporativnim sporazumom kojim se nastoji zaštititi amazonska prašuma, ilegalno je krčilo zemljište u saveznoj državi Mato Groso, prema studiji koju je naručio lobi za uljarice Abiove, koji nadgleda sporazum, nedavno je objavio Reuters.

Prema toj studiji samo 50 od 2.168 farmi koje su bile blokirane moratorijumom u Mato Grossu, najvećem brazilskom proizvođaču soje, imalo je odobrenje vlade za krčenje parcela na kojima sada uzgajaju tu uljaricu. Još 440 farmi iskrčilo je više zemljišta nego što im je bilo odobreno da krče, pokazali su podaci o moratorijumu za Mato Grosso.

A osim što je stočna hrana, soja čini 15-25 odsto ukupnog unosa proteina u veganskoj ishrani.

Rediteljski dvojac odlučio je da prikaže globalni uticaj njene intenzivne proizvodnje. Od plantaža u Amazoniji do savremenih klanica, prikazuju kako je ova poljoprivredna kultura postala nezaobilazan deo globalne ishrane.

FIlm takođr pokazuje vertikalnu integraciju velikih korporacija koje kontrolišu gajenje, preradu i distribuciju mesa, ali i sam lanac proizvodnje. Dokumentarac ilustruje kako masovne monokulture soje ubrzano razaraju Amazonsku prašumu: u periodu između 2004. i 2006. gotovo 30 odsto ekspanzije sojinih plantaža dolazi na račun Amazonske šume, stoji u Greenpeaceovom izveštaju.

Promena prehrambenih navika

Film prikazuje kako lokalne zajednice gube pred velikim korporacijama: u Santarému u Brazilu, mali uzgajivači odustaju zbog najezde insekata sa tretiranih sojinih polja, dok im se u Mozambiku zemlja oduzima bez saglasnosti i bez ispunjenih obećanja.

Potresan Dominion, film koji razotkriva sistemsku eksploataciju životinja

Od 1970-ih, pet velikih multinacionalnih kompanija kontroliše sve faze proizvodnje i distribucije soje, centralizujući tržište i marginalizujući manje proizvođače. Dokumentarac se ne zaustavlja samo na dijagnozi problema, nego kroz intervjue sa aktivistima, naučnicima i poljoprivrednicima, nudi poziv na promenu prehrambenih navika.

Sažet u jednu rečenicu, "Soyalism" bih opisao sledećim rečima: Živimo u klimatskoj i ekološkoj krizi, a kolonijalizam je živ i zdrav, održavan bespotrebnom željom za konzumacijom mesa. U ovom slučaju.