Dva broda sa veštačkim đubrivom potonula na Dunavu

U kratkom vremenskom razmaku na južnom, rumunskom delu Dunava potonula su dva rečna broda, teglenice, koja su prevozila veštačko đubrivo. Incidenti su se dogodili u blizini gradova Zimnicea i Giurgiu te su izazvali zabrinutost javnosti zbog mogućeg zagađenja vode, piše Agroinform.

Prema saopštenju rumunskih vodoprivrednih vlasti, dosadašnja merenja ne pokazuju znakove zagađenja na nizvodnim delovima Dunava. Ipak, nadzor se sprovodi svakodnevno kako bi se svaka potencijalna opasnost mogla pravovremeno uočiti.

Amonijum-nitrat i kalijum-hlorid

Lučke vlasti u Zimnicei saopštile su da je jedna od potonulih teglenica prevozila amonijum-nitrat. Brod se 9. januara nasukao, nakon čega je počeo da tone. Istog dana, u području Giurgiua, potonula je još jedna teglenica, čiji je teret bio kalijum-hlorid.

Vodoprivredne službe naglasile su da se u oba slučaja radi o uobičajenim poljoprivrednim đubrivima, a ne o industrijskim ili posebno otrovnim supstancama.

Stručne službe za zaštitu životne sredine odmah su na terenu uzimale uzorke vode i sproveli merenja na više lokacija. U blizini potonule teglenice kod Zimnicee privremeno je zabeležen povišen sadržaj amonijaka, ali se koncentracija razredila već nekoliko kilometara nizvodno, te na ostalim mernim stanicama nije utvrđeno odstupanje od normalnih vrednosti.

Takođe, nije zabeležen pomor ribe niti drugi vidljivi negativni uticaji na ekosistem.

Više od hiljadu tona tereta završilo u reci

Prema podacima prefekture okruga Teleorman, potonula teglenica prevozila je ukupno 1.133 tone veštačkog đubriva. Gradonačelnik Zimnicee izjavio je da prema trenutnim podacima incident ne predstavlja opasnost za stanovništvo.

Potonula barža sa hiljadu tona veštačkog đubriva kod Bačke Palanke

Uprkos tome, nadležne službe nastavljaju sa pojačanim nadzorom i pogođene deonice Dunava će svakodnevno kontrolisati dok se u potpunosti ne isključe svi mogući rizici.

U vreme nesreća na Dunavu sprovode se i radovi na regulaciji rečnog toka. Njihov cilj je poboljšanje stanja korita i priobalnih staništa, kao i stvaranje povoljnijih uslova za plovidbu. Ove mere trebalo bi da spreče dalje sužavanje glavnog toka i da doprinesu raznovrsnijim strujanjima, što je važno za očuvanje ribljeg fonda i biološke raznovrsnosti.