Edukacijom u borbu protiv komaraca

Prema rečima profesora sa Poljoprivrednog fakulteta dr Dragana Glamočića, veoma je važno informisati stanovništvo o posledicama koje pojava i širenje komaraca mogu da izazovu i dodao da je još važnije uključiti stanovništvo u borbu protiv insekata i štetočina koje mogu da utiču na zdravlje ljudi; posle toga i, kako je upozorio, na ekonomiju države odnosno ugroženog područja.

"Cilj je da se stanovništvo upozna sa mogućim posledicama od toga. Moramo da vodimo računa. Samo jedna čaša koja ostane na terasi može da bude mesto gde će se komarci skupljati, a kamoli bare i veće vodene površine,“ upozorio je Glamočić.

Petrić: azijski tigrasti komarac nije prenosilac virusa Zapadnog Nila

Kućni komarac najveća opasnost

Mihaela Kavran iz Laboratorije za medicinsku i veterinarsku entomologiju na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu objasnila je da su dve najznačajnije vrste kućni komarac i azijski tigrasti komarac jer prvi, kako objašnjava, prenosi virus Zapadnog Nila dok je drugi prenosilac veoma opasnih prouzrokovača oboljenja.

Upozorila je da je najveća opasnost od kućnog komarca i da je upravo zbog toga bitno uključiti građane u aktivno redukovanje ove vrste.

"Virus Zapadnog Nila, koji prenosi kućni komarac, manifestuje se tako što je tu u 80 odsto slučajeva reč o asimptomatskoj pojavi gde inficirana osoba čak i ne zna da je inficirana, a u 20 odsto slučajeva je to oblik gripa, dok samo jedan procenat ljudi može da ima upalu mozga, meningitis, parcijalnu i potpunu paralizu tela. Ukoliko dođe do kombinacije ovih manifestacija može doći do fatalnog ishoda“, objasnila je Kavran.

Međutim, dodala je da ne mora da znači da je komarac inficiran ali da, ukoliko jeste može da prenese patogene na čoveka.

Klimatske promene jedan od ključnih faktora za pojavu i širenje komaraca

Na pojavu i širenje ovih vrsta insekata veliki uticaj imaju i klimatske promene koje su sve veće. S obzirom na poplave koje su se u proteklim danima dogodile u našoj zemlji, on je upozorio da bi ova godina mogla da bude vrlo kritična kada je u pitanju veća pojava ovih insekata na našim prostorima i naglasio da je upravo zbog toga posebno važno da imamo građane koji su edukovani i koji mogu da preduzmu adekvatne mere ukoliko dođe do takve situacije.

"Ove godine smo svedoci poplava koje su nas zadesile u centralnoj Srbiji. Nažalost i visoki su i nivoi reka Dunava i Save. Kada reke počnu da se povlače, počinje razmnožavanje komaraca. Samim tim ova godina će biti vrlo kritična i važno je ljude upoznati da znaju šta sve oni mogu da preduzmu da bi se borili protiv komaraca i naravno sve organizacije koje u tome učestvuju, kao i država", rekao je Glamočić.

Najavio je i da zbog promene klime i globalnog zagrevanja možemo očekivati da ce određeni organizmi, koji nisu imali prebivalište na našim prostorima, na razne načine dolaziti ovde i upozorio da postoji mogućnost da se tako pojave i bolesti koje do sada nismo imali.

Najvažnije smanjiti vodene površine u domaćinstvima

Kao najvažniju meru prevencije za sprečavanje pojave ovih organizama, Mihaela Kavran navela je smanjenje vodene površine u domaćinstvima. Ona je objasnila da se u domovima ove vrste veoma uspešno razvijaju.

"Fokus je na tome da se smanje vodene površine da ih ne bismo gajili i da ne bismo povećavali populaciju komaraca, jer je suzbijanje veoma kompleksno i na drugi način nije ih moguće redukovati“, naglasila je Kavran.

Edukacija i promocija bezbednih mera zaštite od komaraca, u cilju uključivanja stanovništva u borbu protiv kućnog i azijskog tigrastog komarca, održana je u Novom Sadu povodom Dana upoznavanja sa štetočinama opasnim po zdravlje čoveka.

Dan upoznavanja sa organizmima štetnim po zdravlje čoveka obeležava se treću godinu zaredom, a organizatori ovog skupa su Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i preduzeće "BIO-SPIN".