EU planira da do 2040. smanji emisije stakleničkih gasova za 90 odsto: Šta to znači za farmere?

Evropska komisija predstavila je ambiciozan klimatski cilj: do 2040. godine EU žele da smanje neto emisije gasova sa efektom staklene bašte za 90 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. godine. Iako se mnogi slažu da su ciljevi nužni, posebno u kontekstu sve izraženijih klimatskih promena, u poljoprivrednim krugovima se već oseća zabrinutost zbog mogućeg dodatnog pritiska, piše Agrarheute.

Novi predlog dolazi u trenutku kada Evropa trpi velike vrućine, a klimatske promene su svima vidljive. Komisija ostaje pri cilju potpune klimatske neutralnosti do 2050. O predlogu još moraju da odluče Evropski parlament i Savet EU i očekuju se žestoke rasprave među državama članicama.

Poljoprivrednici pod lupom

Prema eurozastupniku Peteru Lieseu, novi cilj je "ambiciozan", a dodatne mere za sektor poljoprivrede nisu isključene. Iako se očekuju određene fleksibilnosti za gazdinstvo, na primer mogućnost korišćenja međunarodnih klimatskih sertifikata ili prenos emisionih kvota među sektorima, sve su oči uprte u one koji već sad ostvaruju rezultate, među njima su i poljoprivrednici.

Zanimljivo je da nemački poljoprivrednici već sada premašuju svoje nacionalne klimatske ciljeve. No Liese upozorava da bi, ako industrijski sektori poput čeličana ne smanje emisije dovoljno brzo, teret mogao da padne na poljoprivredu.

Nemačka je u svom Zakonu o zaštiti klime postavila cilj smanjenja emisija do 2040. za 88 odsto, ali ministar zaštite životne sredine Karsten Šnajder tvrdi da je to uporedivo sa EU ciljem od 90 odsto, jer nemački proračun ne uključuje prirodne ponore ugljenika (poput šuma i tla), dok ih EU uključuje.

Međutim, najnovije procene pokazuju da tamošnje šume ne mogu da apsorbuju onoliko CO₂ koliko se prethodno očekivalo, zbog šteta i potrebnog obnavljanja. Zato ministar Šnajder najavljuje dodatne mere, posebno u sektoru zemljišne upotrebe, poput bolje zaštite močvara.

Agrarna reforma mogla bi da donese promene

EU zastupnik Tiemo Wolken ističe kako svi sektori, uključujući i poljoprivredu, moraju dati veći doprinos. Zauzima se za to da se poljoprivrednicima pruži više podrške za dobrovoljne klimatske mere u novoj Zajedničkoj poljoprivredoje politici (ZPP), ali i upozorava da bi se iz tog razloga mogle smanjiti direktne subvencije.

Predlozi za reformu ZPP-a očekuju se nakon letnje pauze, a već sada je jasno, zelena tranzicija tražiće dodatne napore i prilagođavanja i u poljoprivredi.