Globalno zagrevanje i česte suše uzrokuju poskupljenje hrane: Šta nas čeka do 2035.godine?

Zbog klimatskih promena, ekstremnih vrućina i suša, propale žetve postajaće sve češće, a sa njima je i neminovan porast cena hrane. Nova studija otkriva kolika nas poskupljenja očekuju do 2035. godine.

"Ako čovečanstvo hitno ne smanji emisije gasova koji zagrevaju planetu, klimatske promene mogle bi da prouzrokuju povećanje cena hrane i do 3,2 odsto godišnje. Sa daljim pogoršavanjem stanja, ova inflacija dovela bi do toga da sve više ljudi širom sveta ne može da priušti sebi zdravu i raznovrsnu ishranu ili da čak nema dovoljno hrane", prenosi sajt Klima 101.

Porast cena hrane do 3,2 odsto

Ovi podaci izneti su u novoj studiji nemačkih istraživača. Autori su izračunali da bi globalno zagrevanje moglo da izazove godišnje poskupljenje hrane između 0,9 i 3,2 odsto do 2035. godine, u zavisnosti od klimatskih promena. Ova brojka je veća u odnosu na porast sveukupne inflacije (0,3-1,2 odsto) uz ekvivalentan porast temperature, tako da bi domaćinstva morala da troše procentualno veći deo svojih prihoda na hranu.

"Tokom leta 2022. godine Francuska se suočila sa nestašicom i poskupljenjem jedne luksuznije, ne nužno osnovne namirnice. U pitanju je bio senf. Stanje je bilo posledica ekstremnih vrućina i sušnih uslova u Severnoj Americi koji su rezultovali slabom žetvom slačice u Kanadi, inače najvećem svetskom izvozniku osnovnog sastojka senfa. Suočene sa manjkom delikatesnog namaza, neke francuske prodavnice su čak uvele ograničenje: jedan kupac- jedan senf", piše Klima 101.

Te iste godine, usled visokih letnjih temperatura i nezapamćene suše, domaći poljoprivrednici zabeležili su niske prinose kukuruza: 4,5 tona po hektaru. To je bilo znatno ispod rezultata kada su tokom uspešnijih godina prinosi iznosili više od 7,5 tona po hektaru.

Planeta sve toplija - ugrožena poljoprivreda

Usled sagorevanja fosilnih goriva, naša planeta je u proseku toplija za 1,2 °C, a to i te kako ugrožava poljoprivrednu proizvodnju.

"Vremenski uslovi ne odražavaju se na useve, a samim tim i priuštivost hrane, isključivo direktno. Klimatske promene mogu takođe dovesti do izbijanja bolesti ili pojave štetočina. Dodatno, toplotni stres "nagriza" puteve koji su već loši, što otežava seoskim zajednicama pristup njivama."

Februar bio najtopliji u istoriji: Poljoprivrednici posebno strahuju

Svi navedeni faktori poskupljuju hranu i smanjuju kupovnu moć domaćinstava. To, dalje, stvara veći rizik od nebezbednosti hrane, ali i od pothranjenosti ili čak neuhranjenosti.

Kako se ističe u istraživanju, sa negativnim ekonomskim posledicama klimatskih promena suočiće se stanovništvo širom sveta, ali niko neće pretrpeti veću štetu nego Afrika, što još jednom oslikava klimatsku nepravdu. Globalno zagrevanje najteže pogađa područja koja su krizi najmanje doprinela. U ovom slučaju je posebno zabrinjavajuće što bi porast cena hrane produbio tamošnji hronični problem gladi. Osim Afrike, među najugroženijima je i Južna Amerika.