Gajenje paradajza na okućnici

Poštovani ljubitelji eko proizvodnje, ova fotografija je prošle godine snimljena 14. avgusta, u dvorištu mojih roditelja u Petrovaradinu. Namera mi je da vam prenesem moje skromno znanje i iskustvo u proizvodnji ovog plemenitog povrća. U članku ćete saznati, gde sam se informisao, kako sam radio, šta sam uspeo, a šta ne.

Preporučena literatura

Pošto sam agronom, doduše voćar-vinogradar, nisamo morao da polazim sa startne linije. Na žalost, kada sam studirao, a tome ima gotovo četvrt veka, malo se pažnje poklanjalo eko proizvodnji. Potrebne informacije sam našao u knjigama: Povrtnjak - bašta zelena cele godine, Bio-bašta za vas i Čudesan svet organske poljoprivrede, koju kao autor i koautor potpisuje prof. emeritus dr Branka Lazić. U toj literaturi sam našao sve što mi je bilo potrebno, kasnije primenio u bašti i pokazalo se kao pun pogodak. Preporučujem.

Šta je potrebno da znate?

Pretpostavka je da imate osnovno znanje, a ovde ćemo o specifičnostima. Dakle, kod gajenja paradajza, kao i kod svega što se seje i sadi, osnovna uspešne proizvodnje je - zdrav sadni materijal. Preporučujem da posadite novosadski jabučar ili volovsko srce, a u literaturi se kao pogodan pominje i saint pierre kao kasna sorta dobra za pravljenje zimnice. Zemljište sam pođubrio živinskim stajnjakom (koje sam jedino imao), a važno je znati da sa njime ne bi trebalo preterati. Kod krupne stoke važno je da stajnjak bude potpuno pregoreo. Od velike važnosti su i predusevi za gajenje paradajza, pošto ne trpi monokulturu. Dobri predusevi su grašak i luk, a zadovoljavajući šargarepa i kupus. Kod mene su bili salata i luk. U svakom slučaju izbegavajte monokulturu paradajza, a kao preduseve naročito papriku, zatim plavi patlidžan, krompir, krastavac. Za paradajz se u literaturi, kao "dobri susedi" pominju salata, spanać, blitva i rotkvica. Paradajz u ekološkoj proizvodnji, za razliku od konvencionalne, treba posaditi ipak nešto ređe.

Čime sam prskao?

Od same sadnje paradajz sam prskao fermentisanim ekstraktom koprive, a kasnije sam uključio takođe fermentisani ekstrakt belog luka i čaj od crnog luka. Rezultati u sprečavanju biljnih bolesti su bili više nego zadovoljavajući, a biljke sam tretirao jednom nedeljno u kombinaciji sva tri sredstva. Kopriva je uz to dobra u podizanju otpornosti same biljke. Uz tretiranja u sprečavanju bolesti sam uključio i mehaničke mere koje su pre svega uključivale odstranjivanje donjeg lišća koje je počelo da gubi funkciju.

U čemu nisam uspeo?

Dakle, uticaj bolesti je sveden na minimum. Tako je bilo i sa štetočinama. Gotovo sa svim, sem sa jednom koja mi je zadavala ogromne glavobolje. Reč je o insektu u narodu poznatijom kao smrdljivi martin ili smrdibuba. Kako je vegetacija odmicala ovaj insekat je povećavao brojnost. Na žalost, paradajz je za njega prava poslastica. Na plodovima je pravio perforacije i hranio se sokovima. Sem mehaničkog uništavanja njihovu brojnost nisam smanjivao upotrebom pesticida. I maline koje su bile neposredno pored paradajza bile su na udaru ovog insekta. Pošto su forumi preplavljeni o pojavi smrdibube širom Balkana i štetama koje pričinjava, možda je ovo dobar povod da razmenimo infomacije kako se boriti protiv tog insekta. Na Farm show-u prošle godine u Osijeku u neformalnim razgovorima govorilo se o ekološki prihvatljivim insekticidima koje pomažu u suzbijanju smrdibube. Reč je o preparatima iz Nemačke čija je cena neverovatnih 80 € po litru, što je za većinu povrtara amatera naprihvatljivo. Dakle, sledeća tema za razmišljanje - kako suzbiti smrdljivog martina?