Ni plastenička proizvodnja nije imuna na klimatske promene: Šta činiti?

Klimatske promene postaju sve izraženije i nepredvidljivije, što direktno utiče na poljoprivrednu proizvodnju širom sveta. I uzgoj povrća u plastenicima, koji je inače podložan različitim varijacijama uslova, suočava se s novim izazovima. A, to znači da i poljoprivrednici moraju da se prilagode novonastaloj situaciji i razviti strategije koje će osigurati otpornost useva.

Ekstremna događanja

Jedan od ključnih izazova s kojima se poljoprivrednici suočavaju su ekstremna vremenska događanja poput suša, poplava, ili temperaturnih rekorda. Plastenički uzgoj pruža određenu zaštitu, ali nije imun na njihov uticaj.

Na primer, dugotrajne suše mogu dovesti do smanjenja dostupnosti vode, što zahteva dodatne napore u navodnjavanju ili korišćenju alternativnih izvora. S druge strane, ekstremne vrućine mogu uzrokovati stres biljkama, smanjiti njihovu produktivnost i kvalitet, te čak dovesti do izumiranja nekih vrsta.

Pored toga, promene u klimi pogoduju širenju štetočina i bolesti koji napadaju povrće. Topliji zimski meseci omogućavaju preživljavanje štetočina koji su ranije bili ograničeni na toplija područja, dok promene u padavinama mogu stvoriti povoljne uslove za razvoj gljivičnih bolesti.

Kroz upotrebu preventivnih mera, poput primene ekoloških sredstava za zaštitu bilja ili promenom sorti povrća koje su otpornije na određene bolesti, moguće je prilagoditi se takvim uslovima.

Kako da pomognete krompiru koji je oštećen mrazom?

Uz sve ove izazove, klimatske promene takođe utiču na raspored sadnje i žetve, što zahteva fleksibilnost i prilagodljivost poljoprivrednika. Na primer, topliji prolećni meseci, kao što je slučaj ove godine, podstiču i raniji početak vegetacije, dok nepredvidljivi vremenski uslovi mogu izazvati iznenadne promene u planovima sadnje. Poljoprivrednici se moraju pripremiti za ove promene kroz razvoj agrotehničkih praksi koje omogućuju prilagođavanje promenjivim uslovima.

Na kraju, suočavanje sa uticajem "nove klime" na uzgoj povrća u plastenicima zahteva saradnju između poljoprivrednika, agronoma, stručnih lica i vladinih institucija. Razmena znanja i iskustava, zajedno sa ulaganjem u istraživanje i razvoj novih tehnologija, ključni su za osiguranje održive budućnosti poljoprivrede. Poljoprivrednici imaju priliku postati vođe u promovisanju održive poljoprivrede i zaštiti životne sredine.

Dodatni načini borbe

Osim navedenih strategija, postoje i dodatni načini uz pomoć kojih je moguće boriti se sa izazovima uzrokovanim klimatskim promenama:

• Diversifikacija useva: Raznovrsnost useva može pomoći u smanjenju rizika od gubitka prinosa usled nepovoljnih vremenskih uslova. Kombinacija različitih sorti povrća ili uvođenje novih kultura može osigurati veću otpornost na ekstremne uslove.
• Prilagođavanje uzgojnih praksi: Poljoprivrednici mogu prilagoditi svoje uzgojne prakse kako bi bolje odgovarale promenjivim uslovima. To može uključivati ​​promenu datuma sadnje, prilagođavanje gustoće sadnje ili primenu agrotehničkih mera koje poboljšavaju otpornost biljaka.
• Korišćenje zaštitnih struktura: Osim plastenika, poljoprivrednici mogu koristiti i druge zaštitne strukture poput tunela ili mreža kako bi zaštitili svoje useve od ekstremnih vremenskih uslova i štetočina.
• Ulaganje u obrazovanje i savetovanje: Edukacija poljoprivrednika o klimatskim promenama i prilagođenim strategijama ključna je za uspešno suočavanje sa tim izazovima. Razmena znanja i iskustava putem obuka, radionica i savetovanja može pomoći poljoprivrednicima da bolje razumeju kako se nositi sa promenjivim uslovima.
• Saradnja sa lokalnim zajednicama: Lokalne zajednice mogu pružiti podršku poljoprivrednicima kroz deljenje resursa, kao što su zajednička infrastruktura za navodnjavanje ili skladištenje useva. Takođe, zajednički planovi prilagođavanja na lokalnom nivou mogu osigurati bolju koordinaciju i efikasnije upravljanje rizicima.

Malčiranje slamom ima i nedostataka - na šta paziti?

Kombinacija ovih strategija, uz kontinuirano praćenje klimatskih promena i prilagođavanje novim saznanjima, može pomoći poljoprivrednicima da očuvaju produktivnost i održe održivost svojih operacija u uslovima sve veće nesigurnosti uzrokovane klimatskim promenama.