Vremenski uslovi pogoduju setvi spanaća koji je namenjen za uzgoj tokom zime, jer ova kultura ima skromne zahteve za toplinom, a sa dugim danima i većim temperaturama vrlo brzo izbija cvetno stablo.
Spanać je jednogodišnja biljka, kratke vegetacije (45-70 dana), te se uzgaja kao prolećni, jesenji i ozimi usev. Uzgaja se zbog zelenih listova, koji se koriste u ishrani kao salata i za kuvana jela. List je bogat belančevinama (2,28%), a ističe se i sadržajem gvožđa (4mg/100g suve materije), zatim kalijum i kalcijum, a od vitamina beta karotenom, što ga posebno čini značajnim u ishrani dece.
Nakon obavljenih radova u njivama, povrtnjacima i plastenicima, te zaoravanja žetvenih ostataka, oktobar je mesec kad se može početi sa setvom spanaća za ozimi uzgoj.
Vremenski uslovi pogoduju setvi spanaća koji je namenjen za uzgoj tokom zime, jer ova kultura ima skromne zahteve za toplinom, a sa dugim danima i većim temperaturama vrlo brzo izbija cvetno stablo. Optimalna temperatura za razvoj vegetativnih organa je 13-16°C, a generativnih 25°C, mada biljka može izdržati i od -6 do -8°C. Dobro ukorenjene biljke pod snežnim prekrivačem, neće pretrpeti veće štete i do -20°C.
Zbog vrlo kratke vegetacije izbegava se direktno đubrenje stajnjakom, jer se time smanjuje nakupljanje i štetni uticaj azota. Zbog toga se spanać najčešće đubri sa 80-100kg/ha azotnih, fosfornih i kalijevih hraniva, i to polovinu pre setve, a ostali deo u proleće. Još jedan od parametara kojim se smanjuje sadržaj štetnog azota je korišćenje sorti sa nežnim lisnim drškama.
Što se tiče zemljišta, za uspešan uzgoj spanaća, treba odabrati laka, veoma plodna, propustljiva zemljišta, dobre strukture. Kultura ne podnosi kisela zemljišta, već ona bogata kalcijumom. Najpogodnije zemljište je sa 6,5-7 pH. Oranje se obavlja na dubini od 20-25cm.
Ako se spanać uzgaja na manje plodnim, težim i slabo ocednim zemljištima, onda se preporučuje setva na uzdignutim gredicama visine 10-15cm, a širine 60-100cm, tako da se na svakoj formira dva do četiri reda. Za hektar spanaća potrebno je 15-25kg semena, a ako se koriste sejačice za setvu u redove ili trake, koja može biti u dva ili četiri reda ili trake, onda se ta količina uvećava. Ako se postigne optimalna količina onda se može izostaviti proređivanje.
Setva u zaštićenom prostoru je gusta 20-25g/m², sa razmakom 10h10cm. Prilikom planiranja vremena setve treba imati u vidu da sorte spanaća formiraju rozetu za 28-42 dana.
Zaštita spanaća od korova, bolesti i štetočina, tokom vegetacije izvodi se samo jednim međurednim kultiviranjem do zatvaranja redova. S obzirom da se radi o zimskom uzgoju, potrebe za zalivanjem su svedene na minimum, osim ako su sušna proleća, tada je zalivanje obavezno iz razloga što je osetljiv na nedostatak vode, zbog slabo razvijenog korenovog sistema i njegovog rasprostiranja u površinskom sloju.
Berba spanaća počinje u martu i aprilu, tačnije kada se formira 5-6 krupnih listova. Može se brati ubiranjem pojedinačnih listova, ostavljajući aktivni vegetativni vrh (središnji deo biljke), koji dalje stvara listove ili se bere cela rozeta.
U zavisnosti od plasmana, pogotovo ako je tržište blizu, najbolja je jutarnja berba dok još ima rose po biljkama, a ukoliko se obavlja transport na udaljenije destinacije mora se sačekati da se listovi osuše.
Zbog sakupljanja štetnih materija, treba izbegavati čuvanje ubrane kulture spanaća, posebno ukoliko je odlaganje obavljeno u lošim uslovima. Ako postoje neophodni uslovi u skladišnim prostorijama, onda se ubrani spanać može čuvati maksimalno četiri do pet dana. Ipak zbog sukcesivnog branja i plasmana, male su potrebe za branjem većih količina, koje bi iziskivale potrebu skladištenja pomenute kulture. Prinos se kreće od 2-4kg/m².
Autorka: Milica Perućica, Savetodavna Srpske
Izvori
Tagovi
