Evo nekoliko važnih saveta za uspešnu proizvodnju rasada paradajza

Paradajz je jedna od najzastupljenijih povrtarskih kultura kod nas. Jednogodišnja, toploljubiva biljna vrsta sa korenovim sistemom jake usisne moći gaji se kako na otvorenom polju, tako i u zaštićenom prostoru za ranu, ali i kasnu proizvodnju.

Prema izveštaju Poljoprivredne savetodavne stručne službe Leskovac (PSSS), setva paradajza je nedavno završena, a većina biljaka se nalazi u fazi razvijanja prvih listova.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Boban Stanković iz ove službe ističe da je za proizvodnju zdravog rasada paradajza neophodno obezbediti kvalitetno seme, odgovarajuću supstratnu smešu, optimalne uslove klijanja i rasta kao i pravilnu negu biljaka.

Koristiti zdravo, sveže i kvalitetno seme

"Priprema supstrata je jedan od važnijih segmenata kada je u pitanju pravilan rast i razvoj rasada, a on treba da bude rastresit, lagan i bogat humusom", ističe Stanković i dodaje da pre setve supstrat treba dezinfikovati kako bi se sprečila pojava bolesti.

Setva paradajza za ranu proizvodnju obavlja se krajem februara ili početkom marta u kontejnerima na dubini od 0,5 cm, a nakon setve seme treba lagano prekriti supstratom i zaliti mlakom vodom. Važno je napomenuti da se prilikom setve koristi sveže, zdravo i kvalitetno seme.

Prema rečima ovog savetodavca, neophodno je biljkama obezbediti uslove za klijanje i nicanje, a to znači da supstrat treba biti vlažan, ali ne previše natopljen, dok se optimalna temperatura za klijanje kreće u rasponu od 22 do 25 stepeni Celzijusa. Niže temperature mogu usporiti ili čak sprečiti klijanje, dok više temperature mogu dovesti do preteranog izduživanja rasada. Svetlost nije neophodna, sve do momenta nicanja kada biljka ima povećane potrebe, u suprotnom može doći do slabog razvoja.

Ne zaboraviti na kaljenje rasada

"U momentu kada paradajz formira prva dva ista, rasađuje se u veće kontejnere i tretira rastvorom huminskih kiselina. Tada je neophodno održavati dnevnu temperaturu od 18 do 22 stepena, dok noćna temperatura treba biti 14 do 16", napominje on.

Pored toga treba obezbediti i 12 do 14 sati dnevne svetlosti, pa čak i dodatno osvetljenje ako je potrebno.

Takođe, preporučuje se primena tečnih đubriva koja su bogata fosforom i kalijumom, ali je isto tako važna i preventivna zaštita biljaka od gljivičnih oboljenja. Međutim, preterano zalivanje može dovesti do truljenja korena što pospešuje pojavu bolesti. Iz tog razloga je neophodno redovno pratiti stanje rasada i preduzeti odgovarajuće mere zaštite.

Ne treba, poručuje, zaboraviti ni kaljenje rasada kako bi se biljke što bolje prilagodile uslovima spoljašnje sredine.

"Sedam do deset dana pre sadnje na stalno mesto, rasad treba postepeno iznositi napolje. Najpre početi sa nekoliko sati dnevno na temperaturama iznad 10 stepeni, postepeno povećavajući vreme boravka napolju", objašnjava naš sagovornik.

Suzbiti korove u plasteniku

Kako dalje napominje, rasad paradajza treba rasaditi pravovremeno, kada je dobro razvijen i kada vremenski uslovi to dozvole. Prerano rasađivanje može dovesti do oštećenja rasada, dok prekasno rasađivanje može usporiti razvoj biljaka.

"Uz malo pažnje i truda može se proizvesti zdrav i kvalitetan rasad paradajza koji će vam doneti obilan rod", zaključuje Stanković.

Inače, na teritoriji Topličkog okruga setva paradajza za ranu proizvodnju je u toku, a prema izveštaju PSS Kuršumlija, kod malog broja proizvođača je već završena, a rasad je u fazi nicanja i razvijanja prvih listova.

"Sa ciljem kontrole virusnih oboljenja preporučuje se suzbijanje korova u i oko plastenika u kome se proizvodi rasad, jer su korovi najznačajniji izvor zaraza u tekućoj vegetaciji kao i postavljanje insekatskih mreža na ulazne otvore plastenika u cilju sprečavanja ulaska vaši i tripsa koji su prenosioci virusa", kažu iz PSS-a.

Takođe se savetuje postavljanje žutih lepljivih traka za pravovremeno utvrđivanje tripsa i vaši, a ukoliko se registruje njihovo prisustvo, treba primeniti neke od registrovanih insekticida. Vaši treba tražiti na naličju lista, dok se prisustvo tripsa najlakše može utvrditi otresanjem biljaka na belu podlogu. Biljke sa simptomima viroze treba ukloniti i uništiti van mesta proizvodnje.